И МУСТАФА МОРА НА ТЕНДЕР: Улога транзиције у чишћењу ципела

Аница КЛИСУРИЋ

30. 04. 2019. у 18:02

И МУСТАФА МОРА НА ТЕНДЕР: Улога транзиције у чишћењу ципела

Фото: З. Јовановић

Мустафа Мехмедовић већ 30 година Београђанима чисти обућу на Тргу републике. Мора да се пријави на тендер и да плати 12.000 динара за право да постави свој сандук. Некада је било више господе и било је лепше живети

ПАРЧЕ асфалта на београдској улици одавно није бесплатно. Плаћа га чак и дугогодишњи чистач ципела Мустафа Мехмедовић, мада знатно мање него други услужни радници на улици. Док "кирија" сладолеџије у Кнез Михаиловој на тендеру достигне и два милиона динара, Мустафа за своје радно место мора да издвоји 12.000 динара годишње. Сто евра за сандук са четкама, ималином и пертлама. Нема са ким да се надмеће, па је почетна цена увек и она коначна. Капитализам је стигао и у кутак на Тргу републике... За њега ова сума није мала, али га не обесхрабрује да ради. Каже да је и за његов посао најважнији мотив - љубав.

Тихи сведок живота на београдском асфалту, Мустафа Мехмедовић већ 30 година скоро сваког дана на Трг републике износи своју кутију и пертле и чека муштерије. Кад их нема, шета и посматра. Пред Мустафиним очима одиграла су се чак и многобројна историјска и политичка дешавања. Имао је прилику да упозна разне људе, глумце, адвокате, политичаре, спортисте и да сагледа Београд из угла који је већини недоступан.

- Редовна муштерија ми је био Драгослав Шекуларац, а осим њега редовно је свраћао и Лотар Матеус док је био тренер Партизана. Павле Вуисић је волео само да му намажем ципеле ималином, али не и да их гланцам. Петар Краљ је био пријатељ мога оца, а када се он пензионисао, постао је моја стална муштерија - прича нам Мустафа.

Занат је научио поред оца, који је још педесетих година прошлог века отворио локал на месту где се сада налази тржни центар "Стакленац". Мустафин отац био је кожар, и захваљујући овом послу одшколовао је децу и научио их занату. Када је локал срушен због изградње тржног центра, Мехмедовић је заузео своје парче асфалта прекопута, и сачувао га до данас. Како нам је испричао, у последње две године посао је опао, али људи који долазе код њега на чишћење су сталне муштерије и са многима од њих се и спријатељио.

- Највећи бакшиш добијам од једног пријатеља ког сам упознао радећи овај посао. Он се пре 25 година одселио у иностранство, али сваке године долази у Србију и са аеродрома сврати прво до мене да му средим ципеле. Остави ми бакшиш, попијемо пиће и поразговарамо - испричао нам је Мустафа.

До 2005. године радио је на железници као машинбравар, а када посла тамо није било, фокусирао се само на овај посао. Док је радио на железници, брат и он су се смењивали и на тај начин сачували породични бизнис. Како нам је рекао, своју пензију је зарадио на улици, јер редовно уплаћује и пензионо и здравствено осигурање. Осим пензије, до које има још шест година, захваљујући чишћењу ципела успео је и да одшколује децу и плаћа рачуне. Мустафа каже да овај посао не ради зато што мора, већ зато што се пронашао у њему и што га испуњава. Када не иде на посао осећа незадовољство.

Фото: З. Јовановић

- Моји пријатељи се чуде зашто радим и суботом, када нема муштерија преко викенда, али не разумеју да ја волим да дођем овде, да осетим ту енергију коју носи овај град. Посебно волим овај део око Трга, јер ту се све дешава, туда све пролази - прича нам Мустафа.

Током ових 30 година, био је сведок свих великих историјских дешавања, која су по неком неписаном правилу обично почињала баш ту, испред Народног позоришта и Народног музеја. Прича нам да је током деведестих година био сведок сваког митинга. У својој дугој каријери никада није имао проблема. Људи су се увек лепо опходили према њему, али то је ваљда и логично, јер је Мустафа особа која је врло пријатна и са којом заиста на први сусрет можете да остварите пријатељску комуникацију.

Упоредио је време када је почео каријеру са овим данашњим.

- Некада је било више господе, и било је лепше живети у том времену, људи су више разговарали једни са другима, а данас смо отуђени. Много људи пролази кроз овај град, свако доноси нешто своје, али се помало губи дух старог Београда - прича нам са сетом у гласу.

Посао и импулс града ушли су му под кожу, и како нам је рекао, волео би да овај посао ради што дуже, јер га је улица сачувала. Мерак му је да пре посла сврати у кафану "Зора" и попије кафу, а тек онда започне свој радни дан. Када будете пролазили Тргом републике, осврните се, видећете Мустафу који је ту, и осим што чека муштерије, тихо посматра живот који тече београдским улицама.

Фото: З. Јовановић

АРКАНОВА НОВЧАНИЦА

- СЕЋАМ се када су се испред мене паркирале две кампањоле, а онда је изашао човек и ставио ногу на кутију. У том тренутку, видевши те аутомобиле, нисам знао шта да очекујем и шта ће се десити, осетио сам неку врсту неизвесности. Када сам подигао главу, видео сам да је то Жељко Ражнатовић. По завршетку посла, извадио је највећу новчаницу и отишао. Након тога био је код мене још два пута, и увек се понашао галантно - испричао нам је Мехмедовић.


ИМАЛИН ИЗ МАЂАРСКЕ

ИМАЛИН који користи, Мустафа доноси из Мађарске. Како нам је рекао, једино тамо проналази квалитетан материјал за свој рад, јер је задовољна муштерија увек на првом месту. На граници се неколико пута сусрео са неповерљивим цариницима, којима није било јасно зашто са собом носи толике количине крема за негу обуће. Када покаже своје папире на којима пише да је регистровани чистач ципела, запослени на царини га уз чуђење и одушевљење пуштају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Beogradjanin

30.04.2019. 22:34

Ovo je jedna "fora" koju Beograd mora podrzati.Mozda i poslednji imidž Beograda.Grad bi treba da ga subvencionise sa stotkom mesecno da sedi tu. Nece se on obogatiti od posla,ali je to vec sada turisticka atrakcija .

Kažu, nema posla

01.05.2019. 22:58

Evo ga Mustafa, živ i zdrav radi i zaradjuje - po ovoj priči dovoljno za život. Ima posla, samo treba napustiti razmišljanje “Šta će ljudi reći ako me vide da radim ovo”