БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Поглед на дрогу пре осам деценија

Човечанство напредује. То је мисао коју ће многи истицати, набрајајући технолошка чуда којима данас располажемо. Наши преци који су живели пре једног века не би могли никако да се снађу у садашњем свету. Међутим, не напредујемо само у научном или технолошком смислу, већ и у креирању нових порока и свих врста зла који су били незамисливи неким генерацијама које су овде живеле пре нас.

О страховима и слутњама старих Београђана и читалаца предратних новина најбоље говоре репортаже које је тридесетих година објављивао угледни лист "Време". Тадашња престижна новина има своје дописнике чак из Америке, па ови прецизно упозоравају на једну пошаст која се обрушила на житеље тог континента. Била је то дрога. У то време термин "мароуана" (марихуана) односио се вероватно на шири спектар наркотика, а не само на форму сушеног листа ове биљке коју данас познајемо.

МЕКСИКО

- Мароуану је пласирао Мексико - почиње новинска репортажа из 1939. године.- У Њу Орлинсу се појавила први пут 1910. године. (Термине и лична имена преносимо онако како их је писао лист "Време".) - Испочетка су је користиле само пропалице, а после тога морнари без лађа. На крају капетани бродова, а данас цела Америка. У средњим школама мароуана је укорењено зло.

Аутор текста, који је потписан као Валтер Ћук почиње извештај констатацијом да је за ово опојно средство полиција сазнала - последња.

- Почело је тако што је 1926- године велики лист "Њу Орлинс Итем" послао на терен најбоље репортере да се заинтересују за мароуану. Поведена је анкета. Дознало се ко највише продаје и ко највише троши овај отров. Дате су сензационалне репортаже. Објављени материјал са документованим сликама направио је велико узбуђење. Лист "Морнинг Трибјун" прихватио је анкету. Затим остали, сви са истим задовољством. Тако се Америка преко ноћи уплашила за сопствену будућност...

Прочитајте још - Београдске приче: Оловка као времеплов

Ћук даље пише како се "мароуана" највише гајила у Хавани и Тампику, Вера Крузу и Тексасу. Оданде су је преносили као кријумчарену робу. Прво су је морнари доносили у својим завежљајима. Плаћало се десет долара по килограму. Већ у Њу Орлинсу цена је скочила на 30 долара. Захваљујући мароуани овај град је добио своје подземље...

- Да би се што дуже сачувала тајна о отровном семену од полиције, кријумчари су створили свој код, шифру и жаргон. У њиховом језику мароуана се зове "мутаси". То су цигарете које вас после три или четири дана односе у царство среће. Трговци "мутасија" најпре су продрли међу школску омладину. Најбоље муштерије су нашли међу сиромашним слојевима.

Полиција је током 1926. године похапсила многе морнаре и кријумчаре. Тек тада се видело да су у тај посао упетљани многи гангстери, продавци новина, трговци воћем, дечаци, гостионичари, блуднице... Пред судом је установљено да је мароуана исплела разгранату кријумчарску мрежу.

Потом су многи догађаји морали своје епилоге да покажу на суду. Бројни актери су под утицајем дроге починили тешка кривична дела. Новинар потенцира да је опет опојна дрога била крива, јер када човек попуши "две-три мутаси цигарете добија натчовечанску храброст".

- Данас се с правом многи велики злочини у Америци приписују мароуани - додаје Ћук.- Она је створила највећи број криминалних делинквената. Свакодневне су борбе машинским пушкама између кријумчара и полиције. Вал отрова креће према истоку и северу. Ускоро ће, кажу, у Европу...

Прочитајте још - Београдске приче: Вечите приповести о шенлучењу

"НАШ ЧОВЕК"

Репортер "Времена" одважно се упутио у шетњу улицама Њу Орлинса, тражечи контакте и потпору за своју причу. Сналажљиво долази до човека са нашег поднебља, Мартина Барића, којег му представљају као Кинг Мутаса, дакле краља ове опојне дроге.

Будући да је ондашња Краљевина Југославија била знатно већа, а Барић вероавтно Хрват, било је природно да га аутор текста означи као "нашег човека", тим пре што су говорили истим језиком.

У једном тренутку га је саговорник понудио цигаретом, а репортер је устукнуо.

- Не брините, нису ово мутаси, ово су обичне цигарете. Мароуана се продаје само будалама, а ја то нисам.

Затим Ћук пише како се посао развија и који су проблеми у овој, нелегалној трговини. "Посао" није пријатан, полиција их будно мотри. Кинг Мутас продаје мароуану само као семење. А то је, кажу, дозвољено... Он је пре десет година био прост обалски радник. Један морнар му је понудио десет долара да би му неприметно са лађе пренео на обалу замотуљак од шест килограма. Наш земљак је био вешт, све је било "евритинг из олрајт"... Од тада је стално кријумчарио. Када је ушао у посао постао је члан "фирме". Куповао је мароуану за десет, а продавао за сто долара. И тако је намлатио силне паре.

Предратна штампа је давала велики простор оваквим текстовима, будући да су упозоравали на пошаст која је ипак, "тамо, негде, далеко преко океана". Међутим, страхови ондашњих новинара до данас су се показали више него основани. У то време нико није ни слутио колики ће "публицитет" до данас стећи најразличитије врсте наркотика.

"КРАЉ"

Полиција је знала за Кинг Мутаса. Како пише новинар Валтер Ћук, "овде сваког богатог човека зову краљем мароуане".

Већ је била јавна тајна да су они своје богатство стекли продајом "тог отрова".

"СЕНЗАЦИЈА"

Репортер закључује текст речима које носе ново упозорење.

- Када смо се растали дознао сам нову сензацију: мароуана је прошла кроз Америку као талас. Изгледа да се на тржишту појављује нека нова, ђавоља дрога која, ето, и самом Кинг Мутасу квари милионске послове...