Радојичић: Београд се угледа на Беч
22. 03. 2019. у 10:28
Градоначелник Београда проф. др Зоран Радојичић је у званичној посети аустријској престоници, током које је са представницима Града Беча разговарао о унапређењу сарадње у области јавног превоза
Зоран Радојичић / Фото Танјуг
Првог дана посете, градоначелника Радојичића је у Градској скупштини Беча угостио градоначелник Беча др Михаел Лудвиг, са којим је разговарао о изазовима пред којима се налазе две престонице.
Радојичић је истакао да је по преузимању функције градоначелника, добио савете да учи од најбољих, као и да је један од најзначајнијих и најузорнијих модела управо Град Беч, саопштио је градски Секретаријат за информисање.
Он је подсетио да два града имају сличан број становника, као и да се Беч сусретао са многим проблемима које Београд данас има. "Беч је одличан модел за развој Београда у свим областима. Посебно је значајно то што пружа многа изузетна решења управо у оним областима у којима Београд има највише проблема. За Београд су важна и искуства Беча у примени концепта „паметних градова”, који је један од најзначајнијих у модерним градовима. Његовом применом, односно употребом високих технологија у служби грађана, Беч је успео да побољша квалитет живота грађана и да им олакша свакодневицу, а то је оно што желимо да постигнемо у Београду", рекао је Радојичић.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Радојичић: Стручни људи одредили да гондола иде преко Калемегдана
Градоначелник Беча је изразио спремност да допринесе Београду у примени концепта "паметних Градова", као и у другим сегментима, и подсетио да Беч носи титулу града са најбољим квалитетом живота. Говорећи о бечким моделима који се могу применити у Београду, он је указао на решавање питања субвенционисаних станова, а посебно се осврнуо и на конгресни туризам, с обзиром на то да је Беч на врху листе градова по развоју у овој области туризма. Двојица градоначелника осврнула су се и на сарадњу у области културе и образовања.
Радојичић је изразио уверење да сарадња два града, као и размена искустава у овим доменима може бити корисна за обе стране и подсетио да око 200 младих из Србије студира у Бечу. Он је свог колегу позвао у српску престоницу, а градоначелник Беча Михаел Лудвиг је изразио жељу да након дужег времена посети Београд.
Састанку градоначелника присуствовали су и амбасадор Србије у Аустрији Небојша Родић, као и чланови Градског већа Града Беча: мр Вероника Кауп-Хаслер, задужена за културу и науку, мр Јирген Чернохорски, задужен за образовање, интеграцију, омладину и персонална питања, и Петер Хацкер, члан задужен за социјална питања, здравство и спорт.
Радојичић се састао и са директором Смарт сити агенције града Беча Домиником Вајсом, са којим је разговарао о резултатима које је Беч постигао применом концепта „паметних градова”, као и предусловима које би Београд требало да испуни како би могао да примени бечке моделе.
"Беч је остварио импресивне резултате у области екологије, саобраћаја, комуникације са грађанима, иновација, здравствене заштите... Дугорочно је решио питања квалитета градске водоводне инфраструктуре, управљања отпадним водама и управљања комуналним отпадом, уведени су строги енергетски стандарди за нове зграде и обнову зграда, а зелене површине чине више од 50 одсто укупне територије Беча. Многа од ових питања још увек нису решена у Београду и због тога је важно да учимо од оних који су их решили, да њихове моделе прилагођавамо специфичностима нашег града. Моја визија Београда је да то буде паметан и зелени град у коме ће грађани бити задовољни здравственом услугом, јавним превозом и мобилношћу", рекао је Радојичић.
О достигнућима Беча сведоче и следећи подаци: емисија гасова са ефектом стаклене баште смањена је у периоду од 1990. до 2014. године по глави становника за око 33 одсто; скоро 80 одсто популације у Бечу у 2014. години проценило је своје здравствено стање као „веома добро” или „добро”; 45 одсто система грејања, климатизације и производње топле воде у 2014. је еколошки прихватљиво.
Он је истакао да је један од приоритета у Београду успостављање зелене хијерархије у саобраћају, што подразумева давање предности пешацима и бициклистима, затим возилима градског превоза, а да грађани најмање користе аутомобиле. Тиме се, објашњава он, подстиче енергетска ефикасност, виша искоришћеност ресурса, смањује се време путовања, саобраћају се приступа хумано и еколошки.
С обзиром на резултате које Беч постиже у мобилности грађана, о чему сведочи и то што се више од 70 одсто путовања током 2016. године обављало еколошки прихватљивим облицима транспорта, Радојичић се састао и са Мартином Блумом, повереником Града Беча за бициклизам и директором Агенције за мобилност Беча, предузећа у власништву Града Беча. Они су се сагласили да развијена мрежа бициклистичких стаза и систем јавних бицикала доносе бројне предности грађанима и самом граду.
"Грађани Беча као алтерантиву градског превоза користе ''градски бицикл''. Овај систем им омогућава да изнајме бицикл на једном пункту у граду, а врате га на било ком другом. Њихова искуства су значајна за Београд. Крајем прошле године усвојили смо одлуку о постављању јавних бицикала у главном граду, а наредних година Београд би требало да добије 120 километара бициклистичких стаза. Улице које се сада реконструишу, као и наредне које ћемо радити, имаће бициклистичке стазе као што их имају и све улице које се раде у оквиру Београда на води. Желимо да Београђанима омогућимо да бициклом иду на факултет, на посао, у град", истакао је Радојичић.
Као још неке од предности, Радојичић наводи и тежње да Београђани имају здраве навике, да се више крећу. Такође, то ће допринети и смањењу саобраћајних гужви и загађења ваздуха, а како он додаје, развијена бициклистичка мрежа може бити занимљива и туристима.
Pedja
22.03.2019. 10:48
Smešno poredjenje. Uzgred, kako brinu o drveću Beču? Vi biste posekli stabla i u Resselparku...
Očigledno je, da gradonačelnik Beograda nije čuo predsednika Srbije koji je prošlog meseca rekao, citiram: »Da bi za Beograd i druge gradove u Srbiji bilo značajno da uče od Ljubljane i primenjuju slične projekte.«. Naime, Ljubljana je već bila »Zelena prestonica Evrope«, jer je od 2016. godine u tretiranju i reciklaži komunalnog otpada dostigla nivo »Zero Waste«, a kada je u pitanju organizacija, čistoća i redovnost javnog prevoza Ljubljani mogu da pozavide i gradovi u Švajcarskoj i Japanu.
Prva stvar koju drzava i celnici Beograda treba da urade,da bi se ugledali na Bec,jeste da se bore protiv kriminala i da uvedu postovanje zakona.A to ce tesko biti,jer kao sto kazu,riba od glace smrdi.
... kako se pravi bespotrebni trosak ... pre neki dan mogao je sa Palmom da putuje da ne kosta nista ...
Tako mozemo da postanemo evropska prestonica vredna pažnje.
Коментари (95)