Аутомобили потискују људе

ПАРКИРАЊЕ у било ком делу престонице ноћна је мора за све возаче! Тешко је и станарима у центру града, али и онима на периферији. Стручњаци са Саобраћаног факултета тврде да су на проблем са паркирањем упозоравали још пре 15 година када је још нешто могло да се предузме. Данас, са 50.000 нових аутомобила који се у Београду региструју сваке године, решење је теже наћи.

Српска престоница, попут свих других у свету, муку мучи са бројем паркинг-места на улицама. Захтева је много, али је мало места која могу да буду обележена за остављање возила. Земун, Дорћол, Миријево, Миљаковац, Канарево брдо, Врачар...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Руше локале ТЦ "Станком"?

- Становницима стамбених зона паркинг-места морају да се обезбеде - каже, за "Новости", Владимир Чуљковић са Саобраћајног факултета. - У складу са урбанистичким нормативима, за новоизграђене објекте потребно је обезбедити 1,1 паркинг-место по стану. А за реконструкцију - једно место. Ипак, ко и колико поштује нормативе, факултет у то нема увид. И тамо где инвеститори поштују прописе, гаражна места се продају одвојено од станова. Цена је већа од оне коју су купци спремни да плате, па ће често пре новац дати за још десет квадрата стана, водећи се мишљу да ће се паркирати негде на улици. Дивља градња је посебна врста проблема, јер нелегални инвеститори најчешће не мисле на паркирање.

Паркинг-места нису решена ни у старим београдским насељима, а сваке године ничу нова, често без неког урбанистичког плана. Тако је и у насељу Војвода Влаховић, где су дуж улица паркирана возила. Због уских саобраћајница аутобус не може да саобраћа, па овуда вози комби на линији 26 Л.

- У старим насељима улице су прављене према тадашњим потребама, када је у целој улици тих педесетих био само један аутомобил. Куће су временом рушене, грађене су зграде или пословни простори. Станари негде морају да паркирају возила, као и запослени који долазе аутомобилима. Сва возила су ту непрописно паркирана. Овде најчешће није ни могуће обележити паркинг места. А опет, места за паркирање нема сада ни на Бежанијској коси, која је баш на периферији. Изграђене су нове зграде са малим паркинзима између њих, али подземних гаража нема. Сви аутомобили су на коловозу или на тротоарима. Овде је доста неуређених површина које могу да се искористе за паркинг-простор, само о томе нико не размишља - тврди Чуљковић.

Према речима стручњака, први корак ка побољшању ситуације је да се заустави продубљивање проблема, односно да се не дозволи зидање објеката где паркирање не може да се реши, као и претварање стамбених у пословне објекте у оним улицама где паркинг-места нема.

- Потребно је зауставити дивљу градњу, као и надзиђавање спратова на објектима, јер ти будући станари исто неће имати где да остављају возила. Једна од могућности је и увођење система једносмерних улица где год је то могуће. Прво, због проточности саобраћаја. Друго, јер је ту могуће организовати паркирање макар подужно. Бољег решења нема. Имамо опцију да се паркирање одвија на улици хаотично, или на неки уређенији начин. Уједно, потребно је обезбедити грађанима добар и поуздан јавни превоз, како би се ублажио проблем паркирања у централним зонама - истиче саговорник "Новости".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Дом здравља у Борчи на лето 2020.

НЕПРОПИСНО НА ВРАЧАРУ

И ТРОТОАРИ у центру одавно су закрчени возилима, па пешаци и мајке са колицима не могу да прођу. Због непрописно паркираних возила, муку муче и возачи јавног превоза, који не могу да прођу аутобусима, попут Голсвордијеве на Врачару којом саобраћају линије 25 и 26. Због недовољног броја паркинг-места у улицама Цара Душана, Џорџа Вашингтона или у Улици војводе Степе, несавесни возачи аутомобиле паркирају на шинама, док "часком" заврше послове у банци, мењачници... Тако трамваји и по 10, 15 минута стоје, са путницима.