ПОТРЕБАН ХИТАН РЕМОНТ: Капетан-Мишино здање на стакленим ногама

ВЕСТ да ће једна од четири подземне гараже у центру бити на Студентском тргу, алармирала је руководство Универзитета у Београду, које се налази у Капетан-Мишином здању. У страху да би радови могли да изазову дестабилизацију ове зграде, коју је озбиљно нагризла влага, руководство Универзитета обратило се градској управи. Према речима ректорке проф. др Иванке Поповић, састанак са градским челницима је неопходан и то што пре. Поготову што градња на Студентском тргу почиње у априлу 2019.

Прочитајте још: "Бристол" без грејања, станари се смрзавају

"Новостима" је, међутим, у Старом двору речено да извођач радова има обавезу да пре почетка изградње, све постојеће објекте у околини гараже, не само зграду Ректората, поново сними и направи извештај о постојећем стању. Ако има измена или оштећења, извођач Граду мора да предложи мере заштите и да прати стање све док трају радови. Иначе, стање свих постојећих објеката у околини (Филолошки факултет, Етнографски музеј...) као и анализа темеља и земљишта, рађени су кад је спреман пројекат.

Према њему, нова гаража на Студентском тргу, биће удаљена 5,5 метара од Ректората, а од пет до 5,5 метара од зграде Филолошког факултета - кажу из градске управе. А управо та чињеница и забрињава станаре Капетан-Мишиног здања.

Прочитајте још: Почиње обнова Карађорђеве!

- Зграда Ректората, али и околне зграде попут Природно-математичког факултета, деценијама имају проблема са подземним водама - прича за "Новости" професор др Живан Лазовић, који је, као бивши проректор, упућен у ову ситуацију. - Пукотине на зидовима се појављују свуда, а темељ одавно није стабилан.

Према његовим речима, Ректорат је још 2005, у жељи да сазна у каквом стању се објекат налази како би започео процес реновирања, ангажовао фирму да изради пројекат о његовом стању. Затим је 2009. урађен елаборат о стабилности зграде. Још тада је констатовано да је фасадни зид испуцао, утврђене су деформације темељног тла и угроженост темеља услед влаге. Статистичко-конструктивна анализа носивости и стабилности конструктивних елемената утврдила је да објекат има условну стабилност. То значи да је потребно урадити стабилизацију конструкције целог објекта!

Због овога, Ректорат се званичним писмом обратио још марта 2017. године Граду и тадашњем градоначелнику Синиши Малом. Затражили су састанак са надлежнима како би им изнели своје бојазни. Замолили су их и да им пошаљу документацију о мерама које ће бити предузете на заштити овог објекта од посебног културног значаја.

Проф. др Иванка Поповић, ректор универзитета

- Добили смо одговор да су наш захтев проследили ЈКП "Паркинг сервис", које ће бити задужено за градњу гаража. Одговор овог предузећа стигао је убрзо. У њему пише да је урађена комплетна техничка документација за изградњу гараже и да је дефинисано да то паркиралиште буде удаљено шест метара од зграде Ректората. Наводе и да ће се, када се донесе одлука о почетку радова, дефинисати обавеза извођача да прво изради елаборат о постојећем стању суседних објеката, како би се водило рачуна о њиховој сигурности и стабилности и отклонили евентуални недостаци који би овим радовима били изазвани - прича професор др Лазовић.

Упркос многобројним покушајима, представници Ректората нису могли да уговоре састанак са градским урбанистом. Тај задатак сада ће имати ректорка проф. др Иванка Поповић, која за "Новости" каже:

- Мораћемо да иницирамо неки састанак са челницима Града како бисмо бар успоставили комуникацију. Интерес свих је да се ова зграда од културно-

-историјског значаја сачува. Имамо озбиљан проблем са влагом у темељима и сви морају да буду свесни реалне могућности да може да дође до промена у статици зграде. Они који хоће да граде гаражу, то морају да имају у виду - поручује проф. др Поповић.

Проф. др Живан Лазовић, бивши проректор

СТАРА 155 ГОДИНА

ЗГРАДА Ректората једна је од најпознатијих грађевина деветнаестог века у Београду. Грађена је од 1857. до 1863. године, према плановима чешког архитекте Јана Неволе. После изградње, капетан Миша Анастасијевић, чувени београдски трговац сољу и бродовласник, поклонио је ово здање својој домовини у образовне сврхе. Ту је 1863. пресељена Велика школа. Архитектура зграде представља стилску мешавину елемената готике, романике и ренесансе са декоративно обрађеним фасадама, на којима се налазе и скулптуре Аполона и Минерве.

ИНВЕСТИТОР УПРАВЉА И ОДРЖАВА

ПРЕМА конкурсној документацији предвиђена је градња четири велике гараже и то Студентски трг, Трг републике, Влајковићева и Фрушкогорска. Град обезбеђује парцеле, а инвеститор на себе преузима пројектовање, финансирање, управљање и одржавање гаража, од којих ће наредних 40 година узимати профит. Процењена вредност радова је 40 милиона евра.