Мењаће се центар Бановог брда

ДИРЕКЦИЈА за грађевинско земљиште и изградњу ставила је на јавни увид нацрт Плана детаљне регулације центра Бановог брда. Заинтересовани суграђани моћи ће до 10. октобра да сазнају замисао будућег изгледа срца општине Чукарица, и то у згради градске управе. До тог дана је и рок предаје Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове свих примедаба на планирано решење.

Простор између улица Пожешке, Надежде Петровић, Николаја Гогоља, Шумадијског трга, Станка Опсенице, Лазара Кујунџића, Видаковићеве, Љешке и Зрмањске, обухваћен је поменутим планом. Реч је о површини од скоро 19 хектара. Како стоји у документацији, један од приоритета за развој Бановог брда јесте обогаћивање и употпуњавање садржаја културе кроз реконструкцију постојећег објекта Културног центра Чукарица. Међутим, то није све.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Много димњака, а мало оџачара

- Планом су предвиђене површине за саобраћајнице, објекте и комплексе јавних служби, за становање, мешовите градске центре и комерцијалне садржаје - пише у документацији. - Такође, предвиђена је и изградња јавне гараже на позицији постојећег паркиралишта "Чукарица" на Шумадијском тргу.

Примарну уличну мрежу чини Кировљева улица, у рангу улице првог реда. Преко Високе и Паштровићеве улице, у смеру ка центру града, предметни простор се повезује са Савском магистралом и Радничком улицом. Остале саобраћајнице у обухвату плана су део секундарне уличне мреже.

Према плану, у оквиру границе плана нема примарне водоводне мреже градског система. Стога се планирају нови канали атмосферске канализације минималног пречника 300 милиметара и канализација употребљених вода минималних пречника 250 милиметара, са прикључењем на одговарајуће постојеће реципијенте.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Добар звук је увек на цени

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ

РЕШЕЊЕМ регулације није заборављено ни очување културног добра, те су утврђени услови и мере заштите споменика културе - зграде у Тургењевљевој улици број 1.

- Зграда је саграђена 1935. године као породична кућа београдског лекара Радомира Ћирковића. Осим власника, у њој су становали Лазар Кочовић и Петруша Кочовић Зорић, а већ од 1936. године зграда постаје место састајања и боравка истакнутих чланова Комунистичке партије Југославије - пише у документима.