НОВО гробље у Београду и ондашња градска управа морали су 1935. године да унесу нови начин урбаног понашања у ондашњу варош. Наиме, до тог тренутка су покојнике испраћале поворке које су пролазиле градским улицама како би испратиле ковчег до гробног места. Од тада је морало другачије...

У градској штампи из 1935. године хроничари бележе како се "Београд модернизује, заборављају се обичаји, ишчезавају традиције".

- Остала је још једна, не баш богзна како практична - пише лист "Време". - Београдским улицама још увек се виђају свакодневно погребне поворке. Умиру људи и морају се сахрањивати. Међутим, Београд није више оно што је био... Било је заиста крајње време да се раскине и са овим обичајем шетања погребних поворки кроз град.

Београдска општина је те године завршила изградњу модерне мртвачнице на Новом гробљу одакле ће убудуће суграђани испраћати покојнике. Новине извештавају о много практичнијем начину сахрањивања, тим пре што се у свакој од шест капела налази и хладњак, а била је ту и продавница погребне опреме "по веома солидним ценама".


Прочитајте још - Београдске приче: Практични савети старог доба


Планирано је да се у мртвачницама обављају и опела, а по жељи породице "опело ће се вршити и у Цркви Светог Николе на Новом гробљу".

- На овај начин биће спречена и једна велика незгода - пише "Време". - Тиме што ће погребне поворке полазити од мртвачнице избећи ће се да се у цркви сусретну пратња и - свадба. У нашој штампи забележено је у прошлости таквих случајева. Ствар је, несумњиво, веома неугледна за младенце. Целог века их после прати неугодна мисао да су се у цркви срели са једном пратњом.

И до тада је постојала пракса сахрањивања мртвих из капеле на Новом гробљу, али новинари бележе како "су у много више случајева поворке полазиле од куће покојникове".

Град је растао, поштовање према упокојеном подразумевало је да улица и сви у њој застану и изразе поштовање према поворци и донедавном суграђанину. То је паралисало град и од тада се морало другачије.