Приватни базени немају лекаре ни спасиоце

БЕЗБЕДНОСТ и услови које треба да испуне они који управљају базенима и плажама доведени су у питање после утапања тинејџера у аква-парку у Јакову. Контрола и пријем базена пре отварања сезоне од стране градских служби једино се обавезно спроводи на градским купалиштима, док су на приватним базенима провере препуштене једино савести власника.

Правилником о условима за обављање спортских делатности прописани су критеријуми које купалиште мора да задовољи. Иако је предвиђено да базени мањи до средње величине имају минимум једног до два спасиоца, док за олимпијски морају да се обезбеде најмање четири, велики број приватних нема спасилачку екипу. Осим неангажовања спасилаца, велики проблем је и ставка да су у обавези да имају сталну лекарску екипу једино у данима када очекују посећеност већу од 1.200 купача. Што значи да они који имају мањи капацитет, не морају да обезбеде амбуланту.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: СТАНАРИ НЕ ОДУСТАЈУ: Протест, литургија и мерење притиска у насељу Степа Степановић

- Наш базен нема спасилачку ни лекарску екипу, али наш базен је дубине 1,40 м, тако да нам није потребна - каже Ирена Митровић, маркетинг менаџер базена Т6. - Близу нас налази се дом здравља, али до сада нисмо имали никакав инцидент.

У Удружењу спасилаца на води Србије наводе да позивање на дубину никако није меродавно, јер је ова ситуација у Јакову показала да се инциденти дешавају и у мањим дубинама.

- Правилник не препознаје дубину већ површину базена - каже за "Новости" Владимир Грујић, председник Удружења. - Дугогодишње искуство ми говори да се много ређе приватни базени одлучују да ангажују спасиоце, јер им је финансијски неисплативо. На тај начин се коцкају са безбедносним условима. Када је реч о градским базенима, ситуација није сасвим идеална, постоје они који у потпуности поштују правила, али и они који их се делимично придржавају.

Пред почетак купалишне сезоне, на сваком градском базену обавља се детаљан преглед безбедности објекта, купалишта, исправности воде, као и стручности спасилачке екипе. Међутим, када је реч о приватним базенима, уколико је власник савестан може да ангажује службу која ће извршити проверу базена, што неки и чине. Ипак, током летње сезоне, ванредне контроле готово да и нема, неретко у инспекцију излазе само по пријави.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДАН СЛАДОЛЕДА НА ТАШМАЈДАНУ: Игра уз ледене посластице

- Сваки спасилац мора да прође предвиђену обуку уз коју добија знања из пружања прве помоћи - објашњава Грујић. - Да ли имају сертификат о завршеној обуци, може се утврдити путем инспекцијског надзора, који током трајања сезоне по пријави врши спортски инспектор.

ТАШМАЈДАН

НА отвореним летњим базенима агажовано је шесторо спасилаца, петоро поред олимпијског базена и један крај малог - кажу у СРЦ "Ташмајадан". - Имамо медицинску службу у чијем саставу су лекар и медицинска сестра. Ташмајдан испуњава највише безбедносне стандарде, тако да се контроле обављају у складу са законом.

ИСПРАВНОСТ ВОДЕ

КАКО нам је речено у Граду, када је реч о исправности воде на базенима, Градски завод за јавно здравље контролише исправност воде у базенима са којима има склопљен уговор за ову услугу, то су већином јавни базени али не сви јавни базени у граду.

- За листу објеката са којима градски завод има склопљен уговор, потребно је званичним дописом овој установи тражити предметне податке - кажу у Граду.

НЕМАЈУ ДОЗВОЛУ ЗА РАД

ПРЕМА речима Грујића, није успостављен јединствен систем издавања дозвола за рад спасилаца.

- Спасиоци пролазе обуку првог, другог или трећег степена, међутим проблем је што после обуке они не добијају дозволе за рад. Црвени крст, који је надлежан да их издаје, још то не чини. Иако би требало да се дозволе обнављају на годину дана, када се процењује да ли су способни да наставе са обављањем тог посла, то се не ради.