ИЗ ДИВЉЕГ ПАРКИНГА ИЗРОНИЛА СИНАГОГА: Културна добра привлаче у српску престоницу све више Јевреја из целог света

НА Дорћолу, у београдској Улици Високог Стевана 5-7, недавно је никло право археолошко налазиште. После више деценија заборава, на месту које је било дивљи паркинг и кошаркашки терен, обавља се ископавање темеља старе сефардске синагоге Ел Кал Виежо. Ова синагога, мада је касније у Београду било и већих и лепших, по речима историчара др Александра Стојановића, из Института за новију историју, најзначајнија је јеврејска грађевина у престоници и била је главни ослонац Сефарда читава три века. Срушена је после Другог светског рата.

Она је једна од тачака на такозваној "Јеврејској рути" за туристе из Израела, Америке и појединих европских земаља. Ово лето друго је по реду како јеврејски туристи посећују у већем броју нашу земљу. На врхунцу сезоне прошле године, између Израела и Србије постојале су четири редовне авио-линије, готово на дневном нивоу, као и већи број чартера.

- Гости из Израела, са којим у време социјализма нисмо имали ни дипломатске односе (због подржавања Палестине), долазе у организованим групама, али и индивидуално. Стижу брачни парови, са децом или без њих, студенти и пензионери. Највећи број припада средњој класи - објашњава Стојановић, који многима од њих помаже да сазнају богату историју престоничких Јевреја.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пословни људи хрле у Београд

"ЈЕВРЕЈСКА тура" траје око четири сата и обухвата неколико локација. Стартује од места где се још почетком 16. века налазила сефардска колонија, на данашњем доњем Дорћолу (Јалији). У улицама Јеврејској и Високог Стевана, посетиоци обилазе ретке преостале јеврејске грађевине из старог Београда, међу којима је најпознатија зграда Онег Шабата, подигнута 1923. (данас знаменити КЦ "Рекс"), која је, по речима нашег саговорника, прелеп пример сефардске архитектуре са оријенталним, маварским декорацијама, дело великог архитекте и уметника Самуила Сумбула.

Др Александар Стојановић

Прекопута некадашње синагоге Ел Кал Виежо налази се зграда Дефектолошког факултета, која је оригинално изграђена као зграда Јеврејског женског друштва. Друштво је било познато по организацији хуманитарне помоћи и медицинске службе у српско-турским, балканским и Првом светском рату. Сама зграда служила је као јеврејска болница у време немачке окупације. Из ње је више стотина Јевреја одведено у смрт на Сајмишту или у душегупкама.

На Дунавском кеју налази се вредан споменик жртвама Холокауста, "Менора у пламену", дело Нандора Глида, постављено 1990. Глидове скулптуре изложене су и у Маутхаузену, Дахауу и Шумарицама.

СА доњег Дорћола се наставља ка центру Улицом краља Петра. У Улици краља Петра обилазе још једну Сумбулову грађевину - зграду Јеврејске општине и школе. Ту се налази седиште Савеза јеврејских општина Србије и Јеврејске општине Београд, као и Јеврејски историјски музеј, који чува богату колекцију предмета у вези са историјом Јевреја на простору целе бивше Југославије.

Споменик на Старом сајмишту

На истом плацу, али лицем окренута ка Улици цара Уроша, налазила се најлепша београдска синагога Бет Израел. За њу је темељ положио краљ Петар Карађорђевић, а уништили су је Немци уочи ослобођења Београда. Данас је ту Галерија фресака.

- У улици Маршала Бирјузова посећујемо једину активну београдску синагогу, Сукат шалом. Темељ ашкенаском храму поставили су краљ Александар Крађорђевић и краљица Марија, заједно са рабином Шлангом, а на иницијативу истакнутог београдског правника др Фридриха Попса. Монументално здање изграђено је у стилу академизма са неокласичним и неоренесансним украсима - каже Стојановић.

Из синагоге се креће пут Земуна, у Улицу рабина Алкалаја, која носи назив по једном од најобразованијих рабина на Балкану и човеку који је, још у првој половини 19. века, измислио ционизам. Ту је и зграда ашкенаске синагоге из 19. века, која је педесетих година прошлог века продата Општини Земун.

Менора у пламену, споменик на Дунавком кеју на Дорћолу

ТУРА, коју организује агенција "Џангл тревел", симболично се завршава на Старом сајмишту, где се туристи упознају са свим детаљима Холокауста на простору окупиране Србије и Југославије.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Србија једина из региона на листи ЦНН дестинација у 2018.

- Без изузетака одлазе потресени, а стање у коме се Сајмиште данас налази, као и чињеница да тамо и даље живе људи, само појачавају такав утисак - говори Стојановић, и закључује да гости желе да посете и јеврејска гробља у Рузвелтовој.

Јеврејски историјски музеј

ЦИОНИСТИ У ЗЕМУНУ

НА Земунском гробљу туристи обилазе породичне гробнице знаменитих Полгара, Бихалија, Биндера, Зоненфелда и других. Ционисти из целог света посећују гробове Шимона (Симона) Херцла и његове жене Ребеке (Ривке), чији је унук Теодор Херцл један од твораца политичког ционизма. Херцелови су живели у Земуну читавих пет генерација, а Теодоров отац Јакоб последњи из породице рођен је на територији Београда.

УТКАНИ У ИСТОРИЈУ ГЛАВНОГ ГРАДА

У ОСМАНСКОМ Београду живеле су хиљаде Сефарда и неколико десетина Ашкеназа. Пре Другог светског рата у граду је било између 11.000 и 12.000 Јевреја. Деведесет одсто њих страдало је у Холокаусту.

- Наши јеврејски суграђани уписали су се светлим словима у историју Београда и Србије, дајући огроман допринос друштвеном и цивилизацијском развоју земље, учествујући у ратовима против Турака још од друге половине 19. века, оснивајући значајне установе попут Јеврејског женског друштва (1874) или Јеврејско-српског певачког друштва "Браћа Барух" - констатује Стојановић.