Капија Београда у византијскоплавој

КРУЖНИМ током код Богословије, једном од најфреквентнијих капија Београда, доминираће савремена скулптура Трипод Косте Богдановића. Ово за "Новости" открива Милутин Фолић, главни градски архитекта, на чију иницијативу ће бити изведено дело нашег угледног уметника.

- Скулптура ће бити уочљива на саобраћајници, видљива сваком ко долази са Панчевачког моста, Звездаре, Миријева и Карабурме - објашњава Фолић, додајући да је сада прави тренутак за њену реализацију, која ће биће финансирана средствима Компаније НИС, јер су у току завршни радови на реконструкцији улица Мије Ковачевића и Рузвелтове. - Ово дело има вишеструку симболику, а налазиће се наспрам зграде Богословије, која је у своје време била авангарда, као што је и ова скулптура.

Скулптура "Трипод" требало је да буде постављена још 2009. године, када је прихваћена на градском конкурсу, објашњава уметников син, историчар уметности Марко Богдановић, али тада није било новца за њено извођење:

- Сада ће бити реализована на основу макете и комплетног техничког нацрта и документације из баштине мога оца - каже млађи Богдановић. - Она је мало архитектонско дело, високо осам и по метара и тешко шест тона, ослоњено на три "ноге", замишљено у Костиној поетици "Форме архитектонике". Коста је оставио задатак да буде изведена у прохром челику, да се не би једног дана појавила корозија. Скулптура ће бити обојена у византијскоплаву боју, за њега специфичну.

Од времена када је ово дело Косте Богдановића изабрано на конкурсу, више пута су се разматрале локације за његово постављање:

- У једном тренутку се размишљало да буде у Кнез Михаиловој, потом је један приватни колекционар имао идеју да финансира њено извођење и да буде постављена на једној малој пјацети испред његове зграде на Копитаревој градини, а онда је наступила криза и нико ништа није помињао, док ми се градски архитекта Милутин Фолић није јавио и тражио да доставим документацију - прича Марко Богдановић.

УМЕТНИК, ПРОФЕСОР, ТЕОРЕТИЧАР

СКУЛПТОР, историчар и теоретичар уметности Коста Богдановић (1930-2012), чија ретроспектива је синоћ отворена у Галерији 212, тајне вајарства откривао је у атељеу Сретена Стојановића.

У Музеју савремене уметности, где је основао Центар за визуелну културу и информације, радио је као кустос, музејски саветник и директор (1985-1987). Био је професор у Сарајеву, Бањалуци, Новом Саду, Београду, имао је више од четрдесет самосталних изложби, био аутор више од десет књига.