Филхармонија као на тацни

М. Т. КОВАЧЕВИЋ

14. 11. 2017. у 23:59

Јавни увид Нацрта плана детаљне регулације за Блок 13, код Палате "Србија". Изглед простора пред грађанима до 1. децембра. Комплекс ће имати две сале, а биће изграђена и летња сцена

Филхармонија као на тацни

Будућа зграда Филхармоније биће готова до 2020. године, више пута ове године најавили су представници републичке власти. Али, да би се забо први ашов у темеље будућег храма музике, потребно је да се припреми урбанистичка документација. Овог месецa, у згради градске управе обавиће се јавни увид у Нацрт плана детаљне регулације Блока 13.

Градске архитекте осмислиле су како ће изгледати 47 хектара око Палате "Србија". Велелепно здање репрезентативног комплекса државних органа, остаје у парковски уређеном простору.

- Планирано је да се темељи Музеја револуције склоне. Тај простор је резервисан за концертну дворану Филхармоније. Будући храм музике имаће основне карактеристике првонаграђеног решења са конкурса из 2016. - наводи се на сајту у градске управе. - Уз садржаје концертне дворане, предвиђени су и пратећи комерцијални садржаји.

Подсећамо, током 2016. године спроведен је конкурс. Пристигла су 34 решења. Победници су архитекте Драган Марчетић и Милан Максимовић.

Комплекс Београдске филхармоније састојаће се од велике концертне сале, капацитета 1.500 места са бином од 500 метара квадратних и мање вишенаменске сале капацитета до 400 места. Предвиђена је и изградња летње сцене.

Здање Филхармоније ће се у првој етажи простирати на око 27.000 метара квадратних бруто грађевинске површине. Импозантна концертна дворана, са пратећим садржајима и малом салом имаће око 19.000 квадрата. Око 29.000 квадрата комерцијално-културних садржаја биће у приземљу здања, а ту ће се налазити галерије, продавнице, ресторани, кафеи... Предвиђено је и око 1.000 паркинг-места.

Сви заинтереосвани грађани могу до 1. децембра да погледају нацрт плана за Блок 13. Сугестије и примедбе на планирана решења, могу да доставе Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове, преко писарнице у Kраљице Марије 1.

Јавна седница Комисије за планове Скупштине града одржаће 14. децембра у згради Градске управе, у сали на 20 спрату.


ПЛАНОВИ ИЗ 1950.

ПЛАНСКЕ активности у Блоку 13 започете су израдом првог послератног Генералног урбанистичког плана Београда 1950. године. Основно полазиште представљале су "Руководне идеје за пројектовање Новог Београда" Николе Добровића из 1946. године. Кључна поставка овог плана била је изградња модерног града на левој обали Саве, као главног града Федерације. Генералним планом из 1950. године, поред СИВ у Блоку 13 било је предвиђено да буду подигнут Музеј револуције народа и нова зграда РТБ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (16)

Дарко

15.11.2017. 09:17

@plazoje - А шта су то овде уништили? Гради се нова зграда намењена филхармонији. Не разумем коментаре који немају везе са текстом.

Ko To Tamo Peva

15.11.2017. 09:24

Na tom mestu pametnije je izgraditi nekoliko objekata i izmestiti u njih administraciju (vladu, mip, vojsku) iz centra grada. Neku od ispraznjenih zgrada u Nemanjinoj i Kneza Miloša treba dati Filharmoniji. Time bi se izbegle blokade crntralnih gradskih ulica prilikom drzavnih poseta i skoncentrisala administracija na jednom mestu.

Драган Станковић

15.11.2017. 09:25

Просто је невероватно колико су код нас владајуће политичке структуре глуве за сваки мудар савет стручњака па и шире јавности. Сетимо се прескупог пројекта моста на Ади, па ове пасареле од калемегданске терасе до Бетон хале итд итд. Недавно је у вези ове "нове зграде филхармоније" група наших истакнутих интелектуалаца и уметника покренула иницијативу да се уместо тога изгради фишенаменска концертна дворана намењена значајним музичким догађајима у Србији и Београду и ником ништа. Докле више људи?

Strasno sam ljut

15.11.2017. 12:50

@Драган Станковић - Pitate dokle više ljudi? Pa sve dotle dok neko ko nestručno smišlja, projektuje i gradi ili je već izgradio objekte koje ste pomenuli, puni svoje džepove i kase partija koje vladaju Srbijom!

Lex

15.11.2017. 09:38

Победнично решење би било адекватно за неку гаражу. Направити музичку палату са више дворана и расписати нови конкурс. Ја своје паре не дам...за ово празно и некреативно решење.

MatijaBG

15.11.2017. 09:42

Filharmonija bi trebala biti, po meni, na novobeogradskoj strani savske obale...dakle,tamo gde se planira čišćenje starog sajmišta, uz na tom mestu planiranu, novu zgradu opere...

Деда Звонце

15.11.2017. 11:49

@MatijaBG - Ти би обрисао трагове фашистичких злочина на Старом сајмишту, где ти је памет?

MatijaBG

15.11.2017. 14:15

@MatijaBG - Da li si normala? Ne govorim o Memorijalnom Centru.Govorim o delu Sajmišta u kojem su kućice i udžerice,da li vi uopšte znate o čemu govorim i da li poznajte taj deo grada...barem pogledajte urbanistički projekat grada za budućnost.

sanja

15.11.2017. 10:11

Da li neko planira parkove i ozelenjavanje manjih povrsina ? Ili se samo unistava i ono malo zelenila sto imamo ?

Саша

15.11.2017. 10:56

А Шутановац и врачарски пашњаци да ли свака овца има бар метар са метар за себе?Питам се,питам чисто због европских стандарда да ли су испоштовали процедуру.

Dragan

15.11.2017. 11:27

Sava centar i velika dvorane Doma sindikata rade sa 10% kapaciteta. Prebacite u male sale Sava Centra probe Filharmonije i Opere a predstave u velike dvorane. Ne bacajte pare na ovakve gluposti.

Boa Ii

15.11.2017. 14:28

Treba procitati tekst i naci o cemu se radi. 27.000 kvadrata Filharmoniji a 29.000 kulturno-komercijalni sadrzaji (trzni centar, ne zavaravajte se, nece tu biti galerije). Ono sto se u ovom tekstu ne navodi je da se sa druge strane zgrade vlade predvidja nekoliko (mislim 4) visespratnica preko 30 spratova. Na mala vrata. Dok vi vidite zgradu Filharmonije u stvarnosti njena povrsina je manja od predvidjene komercijalne kvadrature a patuljak prema mastodontima koji se grade sa druge strane.

Vlada

15.11.2017. 16:30

U Srbiji ne postoji trziste kojem bi Filharmonija, Simfonijski orkestar nudili svoje usluge i od toga ziveli. Ono letos na Uscu ne treba uzimati u obzir jer je bilo besplatno. Da su se naplacivale karte, ne bi bilo prisutno ni 10% od onih koji su prisustvovali besplatno. Nisu gradjani Srbije bogati kao Svedjani niti je klasicna muzika cenjena i omiljena kao u Italiji. Tamo cak i mafijasi idu u operu i na koncerte klasicne muzike a ovde profesori univerziteta sede kuci i salju SMS na "Farmu".