Београдске приче: Хекатино лутање испод града

ПОЧЕТКОМ маја 1935. године на градилишту стамбене зграде у Господар Јевремовој 41, радници су током радова на темељу откопали античку архитравну греду са натписом на латинском језику посвећену богињи Хекати.

O овом открићу писао је лист "Време", у чланку који је објављен уз цртеж греде који је урадио архитекта Рихард Штаудингер.

Према том тексту, ова греда је поклоњена "једној научној институцији".

Међутим, када је недуго затим археолог Никола Вулић објавио озбиљан рад који се бавио овим истраживањем, констатовао је да је овај вредни налаз нестао.

Одговор из "Барутане"

ЗА "Београдске приче" детаље овог истраживања износе археолог Раде Милић и антроплог Миодраг Симовић у оквиру пројекта "Ундерград".

- Чак и потоњи истраживачи Београда, напомињући да је реч о делу античког светилишта, у својим научним радовима спомињу да је артефакт изгубљен - подвлаче наши саговорници.- Крајем марта 2017. пронашли смо га у оквиру збирке у лапидаријуму Народног музеја у Великом барутном магацину на Београдској тврђави. Тамо се налази велики број античких епиграфских споменика о којима брине музејски саветник Веселинка Нинковић и цео тим конзерватора. Значај овог налаза је велики зато што је један од ретких добро очуваних фрагмената античке урбане архитектуре на територији Београда.

Сама богиња Хеката није имала снажан култ на подручју данашње Србије, али је у Београду имала можда и два храма,који су јој били посвећени, један на Космају и други на Дорћолу. У римско доба на простору Подунавља често је поистовећивана са богињом Дијаном кoja је била заштитница рудника сребра.

Дорћолско налазиште

- У Лексикону религија и митова древне Европе који су приредили професорка Цермановић Кузмановић и познати археолог Драгослав Срејовић, у грчкој митологији Хеката је хтонско божанство, титанка, прабогиња, старија од олимпијских богова - подсећа археолог Раде Милић. - Због тога јој је испред сваке куће подизан жртвеник, да би одбила све зле силе које могу да нашкоде породици. Хеката је заштитница целокупне магије, посебно чаролија које су у вези са љубавним чинима и призивањем мртвих. Као предводница ноћих демона и паса, повезана је и са Месецом, а преко њега и са животом жена. Хекати су на жртву приношени пси, јаја, сир и колачи.

Њени атрибути су бодеж, змије, бич, буктиње и кључеви подземља. У ликовној уметности Хеката је приказивана са три тела и шест руку, или са једним телом и три главе. Од хеленистичке епохе, Хекатин лик постаје све страшнији и она је често приказивана са змијама. Омиљена станишта била су јој раскршћа, где су јој подизани жртвеници, приношене жртве и постављане култне статуе.

Посвета из 3. века

ПРЕМА натпису на архитравној греди светилиште посвећено Хекати у Сингидунуму било је подигнуто на троструком раскршћу. Интересантна је чињеница да се данас, адреса на којој је нађена ова греда заправо налази на раскршћу улица Господар Јевремове и Кнегиње Љубице. Још је занимљивије да је пронађена у делу града који се данас назива Дорћол по чувеној раскрсници недалеко одатле.

- Гробља су била честа места на којима су се налазила Хекатина светилишта - закључују наши саговорници.- Анализирајући трагове античког Сингидунума, на падини према Дунаву у околини Господар Јевремове улице, откривени су делови античке некрополе. Према анализи текста на латинском језику реч је о посвети Хекати, коју је упутило војно лице Четврте Флавијеве легије, Валерије Крескентио.

Војник је према натпису, вероватно служио у војсци императора Максимина Тракса. Овај податак је веома значајан за датирање овог налаза. Можемо да претпоставимо да је посвета настала после 235. године, али свакако почетком трећег века нове ере.

Архитравна греда

ПОЧАСТИ РИМСКОЈ БОГИЊИ

Након борбе са Титанима, иако је припадала претходној генерацији грчких богова, Хеката је задржала све почасти на земљи, мору и небу. Чак јој и богови са Олимпа указују највеће поштовање.

- По народном веровању она је богиња утвара и духова, демонско биће које је повезано са подземним светом - наглашавају наши саговорници. - Хеката држи кључеве Хадових капија - врата подземног света, господари душама у Царству мртвих и може да их враћа међу живе. У пратњи многих сени, демона и паса, ова богиња јури кроз ноћ, а њен долазак најављује завијање паса. Проузрокује разне болести (посебно епилепсију и лудило), шаље лоше снове, ноћне приказе и море.

Сва та зла она и отклања. Људи су јој приносили жртве да би задобили њену милост. Она обилно помаже ономе коме жели: јунацима дарује славу, рибарима богат улов, а пастирима много стоке...

Барутана

РЕКОНСТРУКЦИЈА

На основу документације и података прикупљених од стране стручног тима, постоји план да буде сачињена 3Д реконструкција некадашњег изгледа античког светилишта и виртуелног анимираног приказа богиње Хекате.

- На раскрсници улица Господар Јевремове и Кнегиње Љубице требало би уз подршку Секретаријата за привреду, поставити туристичку таблу са информацијама о проналажењу делова античког светилишта на том месту - додаје Милић. - Уз стручно руководство др Гордане Милошевић Јевтић са Архитектонског факултета у Београду, направљени су први кораци у документовању овог споменика за израду реконструкције. У истраживању нам је помогла и др Надежда Гавриловић, стручњак за античке култове из Археолошког института у Београду и Маја Франковић из Централног института за конзервацију. Тренутно радимо виртуелну анимацију античке богиње која ће се, уз помоћ технологије проширене реалности у апликацијама за мобилне телефоне, поново наћи на београдским улицама.

Тиме ће Београд добити још једну туристичку тачку на којој би се Београђани и гости града информисали о значајним остацима античког Сингидунума.