Каплари у смећу и корову
23. 09. 2017. у 22:05
Грађани изненађени недостојним односом према шуми значајног имена, засађеној 2015. године на Ади. ЈП "Србијашуме": Комплекс се одржава. Невена Марковић: Две и по године гледам шибље и пластику
Засади храста лужњака
КАДА прошетају савском страном Аде Циганлије, на самом крају пешачке зоне популарног градског излетишта, поред бициклистичке стазе, посетиоцима пажњу привлачи табла на којој пише: Храбрим родољубима који су положили свој живот за одбрану отаџбине у Првом светском рату 1.300 стабала храста за 1.300 каплара. Када у шуму зађу свега десетак метара, пажњу им одвуче свега 150 сасушених младица зараслих у коров, уз смеће које су суграђани разбацали свуда унаоколо.
Како је могуће да је шума тако звучног имена доспела у стање од којег би се сваки основац са тројком из историје застидео?
Младице храста лужњака, њих 1.300, према наводима ЈП "Србијашуме", посађене су почетком 2015. године на подручју Аде Циганлије у оквиру ширег пројекта пошумљавања Србије - Једно дрво за једног ратника, у част настрадалима у Првом светском рату.
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Позив Београђанима: Конкуриши за уређење парка, кварта, улице
Садило се на површини од 13 хектара, чиме је довршено пошумљавање Аде Циганлије започето 2011. године. Нажалост, део тик уз пешачку зону, који је и најпрометнији, изгледа тако да се ратници "у гробу преврћу".
- Свакодневно шетам око језера, а повремено прођем и поред редова младица за које сам мислила да представљају младе погинуле официре - прича суграђанка Невена Марковић. - Већ две и по године видим само коровско жбуње, пластичне тубе које придржавају неизрасла дрвца, и смеће. Мислим да би део Аде где стоји табла у част палим борцима морао да изгледа лепше и уређеније.
Међутим, Адиба Џудовић, инжењер шумарства у ЈП "Србијашуме", не дели мишљење наше суграђанке и каже да се целокупна површина Аде Циганлије одржава редовно, а места где је дошло до сушења попуњавају се новим садницама.
.jpg)
* Табла са називом шуме
Она објашњава и да је мања површина уз бициклистичку и пешачку стазу само део научног експеримента чији се ефекти испитују на више локација у Србији.
- У току маја и јуна текуће године окопавано је око садница, а уклањен је и коров - објашњава Адиба Џудовић. - Нажалост, коровска вегетација је инвазивнија и са већим порастом, па на први поглед није лако уочити присуство засађених биљака.
Наша саговорница истиче и да се често дешава да саднице униште несавесни грађани. Због високих температура дошло је и до јачег сушења младица, па ће од новембра ове године до марта идуће, "Србијашуме" засадити храст лужњак на местима где стабла недостају. Процењено је, каже инжењер шумарства, да "за то треба утрошити 1.550 садница".
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Французи купују београдске вртиће
СИМБОЛ ЖРТВОВАЊА
Хиљаду триста каплара је назив јединице коју су чинили још недошколовани официри послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. Састав ове јединице чинио је будућу интелектуалну елиту Србије.
Хиљаду триста каплара представљају симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа, јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у неизвесну борбу.
Simun
24.09.2017. 06:34
U školama i u javnim medijima treba vise raditi na edukaciji i ponašanju i zastiti prirodne okoline.
То може само код нас Срба.
Ne ulazim u očiglednu (namernu?) "lenjost" pomenute, ali meni njeno ime govori sve. Zašto bih od nje očekivao da se stara o šumi u čast srpske ratničke mladeži? Ali Beograđni bi morali da očekuju, da to srpsko preduzeće koje živi na grbači naroda, povede računa o Spomen-šumi! Pa i ta gospođa se svakodnevno šminka, a ne svakih pola godine -zato bi njeni radnici morali bar jednom nedeljno da provere u kakvom se stanju nalazi Spomen šuma, uklone korov i smeće, i na vreme obnove sadnice!
srpska nekultura, nista novo, smece na sve strane po beogradu.
Ми смо изгубљен народ који иде у суноврат.
Коментари (6)