Вртић, па дозвола за градњу

НА ЛИСТИ чекања за упис у неки од београдских вртића налази се 3.552 деце. Мада је број малишана који су остали неуписани драстично смањен у односу на прошлу годину, када их је било близу 10.000, потреба за решавањем овог великог проблема није мања. Према најави Славка Гака, градског секретара за образовање и дечју заштиту, инвеститори који граде у Београду мораће, ако желе дозволу за изградњу на одређеној локацији, да се обавежу на обезбеђење депанданса или неког другог простора за вртић, ако не постоји у близини.

После завршетка објекта одлучиће се да ли ће тај простор град да закупи од инвеститора, купи га или ће се наћи неко треће решење.

Повећање броја места у вртићима неопходно је, не само да би родитељи одахнули, већ и да се мешетарење у овој изузетно осетљивој области не допусти.

Према подацима Секретаријата за дечју заштиту ове године је у државне вртиће уписан рекордан број деце, чак 12.000, а број захтева је дуплиран у односу на прошлу годину. Да је било могуће обезбедити већи број места показује чињеница да су предшколске установе, пре расписивања конкурса, навеле да је слободно 6.881 место. Међутим, затражено је да се искористе сви расположиви капацитети, а да се при том не угрози безбедност боравка деце. И, изненада се појавило још 3.800 места која су до ове године била скривена. Како и где?

Прво, уз сагласност надлежних, предшколске установе су ове године могле да прошире капацитете за 20 одсто, па је обезбеђено око 1.400 места. Део се појавио захваљујући томе што у вртићима има канцеларија и простора чија је адаптација у собе била могућа, док је остатак буквално отргнут из система "чувања места". Познато је, наиме, да поједине предшколске установе презентују званичан број, док су стварне могућности за смештај малишана ипак мало веће.

Један од давно уочених проблема приликом обезбеђивања места у такозваном државном вртићу је и тај што међу полазницима има и деце коју има ко да чува, па и не долазе редовно. Тако заузимају место некоме чији су родитељи запослени и довијају се како знају и умеју где да оставе дете или га уписују у приватно обданиште.

Злоупотреба има и код трећег и сваког наредног детета, који имају право на бесплатан боравак у обданишту. Тако родитељи подносе захтев за упис у вртић, наводећи да дете треба да крене кад напуни годину дана, иако мајке за треће дете имају боловање две године, тако да могу да их чувају још годину дана и тако ослободе место за малишане, чији родитељи су запослени.

Један од разлога што је за упис детета у вртић потребна "веза у Влади" је и што родитељи нерадо јавно говоре о уоченим неправилностима. Поједини се надају да ће им "веза упалити", па да не кваре, а многи да не наљуте руководиоце предшколске установе. Тако се све своди на аброве, без обзира на необориву чињеницу да се 3.552 малишана налази на листи чекања.

УСКОРО МЕСТА У АЛТИНИ И СУРЧИНУ

НОВА места биће обезбеђена завршетком изградње обданишта у Алтини и преуређењем зградe старе школе у Сурчину, где су биле смештене неке општинске службе. У земунском насељу биће места за око 250 малишана, док ће у Сурчину боравити од 150 до 200 деце.

Град субвенционише боравак за децу у приватним вртићима, која су остала "испод црте" за упис у државном обданишту. За око 10.000 малишана који похађају приватне предшколске установе град из буџета плаћа 80 одсто од економске цене у државном обданишту. Неким родитељима, нажалост, ова субвенција није довољна.