Вртићи: Родитељима и затезна камата

НИ после годину дана од доношења првих првостепених пресуда по тужбама родитеља против Града, због незаконите наплате рачуна за вртић, није донета ниједна одлука у жалбеном поступку, потврђено нам је у Првом основном и Вишем суду. Када ће бити окончани први поступци и донете правоснажне пресуде, још је неизвесно.

У писарнице надлежних београдских судова стигло је више од 12.000 тужби родитеља, који траже надокнаду штете, јер су плаћали вртић скупље него што је требало. Тако су, у периоду од 3. априла 2010. до 31. децембра 2014. године, када је економска цена вртића била 13.000 динара, уместо да плаћају 2.600 динара, односно 20 одсто како је по закону, многи родитељи издвајали 8.700, а касније 9.700 динара месечно. И, док у Градском правобранилштву сматрају да је жалба основана само за период од 1. септембра до 31. децембра 2014. године, судске пресуде говоре другачије.

Правостепеном пресудом, у коју смо имали увид, граду и предшколској установи, наложено је да родитељима који су тужбу поднели у децембру 2015. године, исплате 114.649 динара без камате. Како се таксативно наводи, суд је утврдио да је наплата већих рачуна трајала од децембра 2012. до новембра 2014. године, а "преплате" су износиле од 2.596 динара, када дете није ишло у вртић због одмора или болести, до чак 6.483 динара месечно, за боравак без изостанака. За сваки месечни износ рачуна, који је плаћен више, суд је наложио и обрачунавање затезне камате. У конкретном случају, породица је плаћала највишу цену вртића.

Да наплата рачуна за вртић у појединим градовима није била у складу са законом и да родитељи имају право на накнаду штете, сматра и Врховни касациони суд, коме су се за мишљење прошле године обратили основни судови, како би се изједначила судска пракса. Став највише судске инстанце је да је реч о наношењу материјалне штете корисницима, али да нема елемената за дело неоснованог богаћења. Ова правна квалификација прописује да је рок за накнаду штете три године од дана подношења тужби.

Надлежни у Граду су у више наврата изјављивали да не размишљају о могућности вансудског поравнања са родитељима, као и да ће поштовати сваку правоснажну пресуду суда. Пошто су многи родитељи, у време када је било незаконите наплате имали разне попусте који су укинити 2015. године, мање је оних који су за цео период плаћали пуну цену. Како наводе у судовима, просечан тужбени захтев за накнаду штете износи око 100.000 динара, а месечни износи рачуна били су већи него што је по закону, у износу од 1.000 до 1.500 динара.

ОДШТЕТА ОД ДЕВЕТ МИЛИОНА ЕВРА

Ако буду донете правоснажне пресуде у корист родитеља, Град ће морати да издвоји више милиона евра за надокнаду штете. Према најпростијој рачуници, ако се просечни одштетни захтев од око 800 евра, помножи са 12.000 тужби добија се више до девет милиона евра, без затезних камата.

Од 1. јануара 2015. године уведена је јединствена цена вртића за све родитеље, повећана економска цена и укинуте све субвенције. Закон је почео да се примењује, па тако родитељи сада плаћају 20 одсто, а Град остатак, па је месечни рачун око 5.600 динара.

СТИЗАЛО ОКО 250 ПРИЈАВА ДНЕВНО

"Ударни" месец био је април прошле године, када је Првом основном суду поднето око 5.000 тужби грађана, односно по 244 дневно, да би се касније тај број смањивао. Мишљење Врховног касационог суда да имају право на накнаду штете, утицало је на већи број родитеља да правду потраже на суду.