Фајронт за кафане без срца

Сваког првог јануара Светогорска улица у Београду постаје Улица отвореног срца. Македонска улица, са којом је повезана, месецима уназад може се назвати Улицом затворених кафана! Они који су решили да распродају кафане "Шуматовац", "Под липом", и "Грмеч" као да су били без срца.

Престонички "Бермудски троугао" у Македонској надмашио је и свог имењака у Атлантском океану. Прогутао је и самог себе, јер све три кафане, којима је годинама одолевао - закатанчене су.

Чувену "Липу" на брзака је "обрстио" ресторан брзе хране, који је убрзо и отишао. Ни у највиђенијој башти "Шуматовца" не шуме више ветрови кроз столетне платане. А "Грмеч", који је прегрмео многе кафанске "кориде", отишао је за кило меса. Све у свему - потоп.

Овим магичним кафанским троуглом некада је управљало угоститељско предузеће "Три грозда". Наша тема није ко је у тим продајама и препродајама "муљао" грожђе већ ко је некада пио рујно вино и остале текућине у "Бермудском троуглу".

Прво о географском пореклу тог урбаног места. За почетнике, што би рекао чувени Тирке, то је троугао између зграде "Политике", Радио Београда и Општине Стари град. Механски астали за којима су позната лица из медијског, естрадног и спортског живота могла да се виде очи у очи. Била је то својеврсна берза истина, полуистина и неизбежних трачева. Па, ко је волео да објави нек изволи.

Баш као на раскршћу истина и полуистина, још није утврђено ко је кумовао називу "Бермудски троугао". Момчило Мома Јовић, пензионисани полицијски официр, који је ординирао тим простором, тврди да је тај назив дао песник Милисав Крсмановић Крца, који је био прави боем и коме се дивила и Десанка Максимовић. Професор Миладин Ковачевић, међутим, каже да су "Бермуде" добиле име по томе што је на том простору било неизбежно да вас пресретне и изнуди који динар песник Јаков Гробаров. Сви су га препознавали по томе што је био представник савремене београдске и српске боемије.

Ипак, да се ми држимо мишљења да су три кафане, што би рекао мој колега имењак, изворно назване по легендарном Бермудском троуглу (Акваториј између истоимених, Бермудских острва, самосталног Порторика и Форт Лодердејла, истуреног пута на америчком полуострву Флорида, где под мистериозним околностима нестају бродови, људи и авиони) зато што су у њему нестале десетине добрих новинара и осталих интелектуалаца.

Један од најредовнијих гостију "Бермудског троугла" био је и наш чувени сликар, књижевник и новинар Момо Капор. Троугао су од тада редовно посећивали познати глумци, певачи, писци и друге јавне личности тог времена. Није било особе из културног миљеа са којом није делио кафански сто. Били су ту Матија Бећковић, Добрица Ћосић, Данило Киш, Борислав Михајловић Михиз... Наравно и Здравко Шотра, Мира Траиловић, Тозовац, Силвана, Цуне Гојковић, Лепа Лукић, Тома Здравковић, Миодраг Булатовић...

У башти "Шуматовца", која је годинама била централна летња позорница урбаног живота, централно место имао је Владимир Булатовић Виб. Одатле је са стола пуног хране и пића командовао својим сарадницима, а они су за његов астал долазили као на ћабу.

Посебна прича је кафана "Грмеч". Нјени столови су годинама уназад угошћавали чувене личности, а практично су били културно-историјски споменици. За тим асталима седео је један Паја Вуисић, испод слике коју је специјално за ову кафану преко целог зида насликао Зуко Джумхур. Међу "грмечлијама" се причало да је чувени карикатуриста на том месту оставио свој траг кичицом у замену за немали број тура "малог жутог на једној нози".

У кафани су сада живели и они који су покојни. Тако је бар беседио Јаков Јаша Гробаров. Овај живи и жилави дух бившег Бермудског троугла представљао је његову ходајућу историју. Та историја је далеко за нама.

Када се све сабере и одузме, Македонска улица је остала празна. Жељна кафана, а њени гости жељни пића. Додуше, жедни би могли да нађу спас низводно од Македонске, у "Морнару" у Дечанској улици. То им је и последња лука. Преко пута постоји и чувена "Зора", али зоре у овој кафани одавно не дочекују.