Београдске приче: Ботаничка башта - рајско острво у срцу града

Давне 1889. године на тадашњој периферији Београда отворена је Ботаничка башта „Јевремовац“, названа по имену Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша. Ово велико богатство нашег главног града било је наставак дела Јосифа Панчића који је одредио првобитну локацију баште, поред Дунава, али су јој поплаве наудиле, па је она крајем 19. века добила своје данашње место у срцу Београда.

Зелену оазу краси Велика стаклена башта, предивна грађевина направљена 1892. године. Док су репортери „Новости“ били у посети овој угледној институцији башта је била у реконструкцији, а тропске биљке пребачене у такозвану Множару.

- У оквиру Ботаничке баште постоји око 1.000 врста које се налазе на отвореном, и исто толико у затвореном простору - каже Оливера Поповић, наш домаћин и ботаничар. - У затвореном су тропске биљке којима морамо да одржавамо посебне услове.

Колико је ово драгоцено место за наш град, најбоље знају странци. Јер, ми немамо навику да идемо у Ботаничку башту. Али, други знају да цене оно што имамо.

- Недавно је у посети био један Јапанац, прави господин - објашњава Поповићева. - Овај човек широког образовања питао је колико је старо здање Велике стаклене баште. Када је чуо да је саграђена 1892. године, био је одушевљен и запрепашћен. Он је знао колико ратова је протутњало поред ове стаклене зграде, закључно са бомбардовањем 1999. године. Застао је, а онда се дубоко наклонио пред зградом. Рекао је: „Морам да се поклоним овој старој дами.“

У Ботаничкој башти постоје нека чудна правила, која наша саговорница не уме лако да објасни. Правило је, на пример, да ученици различитих школа из унутрашњости, током екскурзија у Београд обавезно дођу у посету овој институцији, али зато београдске школе то углавном - не чине!

- Ово је један посебан биосунђер у центру града - објашњава наша саговорница. Посетиоци јасно осете да је унутар баште знатно тише него у околним улицама. Биљке су ту да заштите од прашине, буке, прљавштине...

Пролазимо поред необичних биљака и свака нам привлачи пажњу својом егзотичношћу. Црвенкасти лист „лажне букве“ потиче из Персије, а ова биљка је позната и као „гвоздено дрво“. Разлог је што јој је стабло толико тешко да тоне када га баце у воду.

- Овде је мексичка палма - јука, а до ње адамова игла, чији оштар лист боде као сабља - са поносом нам показује Поповићева. - Велико дрво које видите је гинко, невероватна биљка која је успела да преживи нуклеарне бомбе у Јапану крајем Другог светског рата. Пре леденог доба расла је и у Европи и Азији, а сада је има само у Кини и Јапану. Изузетно је лековита и широко се користи у фармацији. Међутим, оно што гости често не знају, када јој опадну плодови, уколико их неко нагази, шири се јак непријатан мирис.

Иако смо очекивали да бамбус неће моћи да преживи београдске зиме, ова биљка у Ботаничкој башти опстаје усред града. Сјајно преживљава урбано загађење, упија штетне гасове, а ублажава буку.

- Због сјајних карактеристика ове биљке родио се и предлог да га поставимо поред ауто-путева - објашњава наша саговорница. - На тај начин бисмо значајно ублажили штету која настаје због издувних гасова.

Међу бројним егзотичним растињем видимо и ефедру, необичну жбунасту биљку од које се добија ефедрин, неопходан састојак у медицини за капи за нос. Истини за вољу, ова супстанца се сматра и стимулансом, па је забрањена код спортиста јер се третира као допинг.

У Ботаничкој башти можемо наћи са свих континената понеку биљку. Ово невероватно место у срцу Београда представља планету у малом.

Зато је права штета што смо лењи да је упознамо.

ЈАПАНСКИ ВРТ

Захваљујући пријатељима из Јапана, у Ботаничкој башти постоји и Јапански врт, декорисан биљем из Земље излазећег сунца. У средини је језерце, а оно што је интересантно јесте да су пројектанти успели да извуку воду са око 90 метара дубине, како би омалено језеро било природно.

- Дабоме, увек постоје они који траже неку замерку - са осмехом говори Поповићева. - Тако су, одмах по отварању, 2005. године, дошли гости који су замерили што Јапански врт нема клупе. А суштина њиховог врта и културе јесте да је то место строго прављено за лагану шетњу и медитацију, а не за седење.