МАЈА ОГЊЕНОВИЋ ЗА “НОВОСТИ” ПРЕД СТАРТ СП: Сви нас се сада плаше

ВРАЋА се Маја Огњеновић. Наслов вести објављене у јулу пред почетак припрема за Светско првенство обрадовала је све љубитеље одбојке, који очекују да одбојкашице узму медаљу у Јапану (29. септембар - 20. октобар). Једина играчица која има светско одличје (бронзу из Јапана 2006) је управо Маја, која се вратила после године паузе, да покуша да освоји још једно, ако је могуће сјајније...

- Та медаља као да је била пре 300 година, могу да кажем на неки начин случајна и помало изненадна - почела је причу Маја. - Сада треба да потврдимо улогу фаворита и да крунишемо све оно што је рађено претходних година. На СП 2010. и 2014, биле смо ван сваке приче о постољу. Не бих најављивала ништа, али сигурно да смо тренутно једна од најјачих репрезентација на свету и да јавност очекује медаљу од нас. Сви у свету одбојке нас се прибојавају и плаше, а то је осећај који прија и импонује. Надам се да ће нам Јапан поново донети срећу, ја волим тамо да играм, а и приватно ми је драг.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОДБОЈКАШИЦЕ УЗБУЂЕНЕ ПРЕД ПОЧЕТАК СП: Не идемо да бисмо само учествовале

Србију у групи чекају дуели са Доминиканом, Кенијом, Бразилом, Казахстаном и Порториком.

- Жреб нам је ишао наруку. Бразил се издваја као екипа јача од осталих, али на СП нема места за калкулације. Увек смо тешко играле и са Доминиканкама, тако да нема онога "лако ћемо". Једно је сигурно, ако будемо на нашем највишем нивоу, не треба да страхујемо ни од кога.

Прошло лето Маја је искористила за одмор и личне ужитке, па сада такмичење чека са већим узбуђењем него иначе.

- Баш сам се регенерисала. Стигла сам на припреме пуна енергије, као нека тинејџерка. Сви кукају, а ја препорођена, баш ми је значио тај одмор. Мислим да сам испуњена на свим животним пољима и да се то осећа и на терену.

За то су доказ и партије које пружа претходних неколико сезона.

- Причали су ми да су дизачи бољи што су старији, али ја сам тад била у фазону: "Са 30 ћу престати да играм". Међутим, сад све схватам. Кад си млађи онда кукаш и за све се жалиш, преживљаваш тежак период доказивања. А сада све радим са лакоћом, осећам се моћно. Чак и кад сам на паузи, одем да тренирам. Последњих четири-пет година идем срећна на сваки тренинг и себи не желим да ускратим тај осећај. Ствари ван терена могу да сачекају још мало.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Бојана Миленковић: Имамо квалитет за постоље

Селектор Зоран Терзић је недавно изјавио да се нада да ово неће бити Мајино последње такмичење у националном дресу.

- Ја се исто надам да није. Тешко да ћу имати мотив за ЕП, али Олимпијске игре у Токију биле би остварење свих снова. Ипак, да не причам сад о томе. За мене је далеко и ова Нова година, а камоли 2020. Али морам да признам да бих баш волела. Само кад помислим, моје четврте ОИ у Токију, мало спортиста је то доживело, стварно је: "Вау" - уз осмех је завршила Маја.

МЛАЂЕ ОДУШЕВИЛЕ
МЛАЂЕ играчице које су је дочекале ове године у националном тиму, оставиле су позитиван утисак.
- Баш сам пријатно изненађена. Лазовић, Лозо, Мирковић, Миленковић... Већ су формиране особе и играчице. На путу су да постану врхунске одбојкашице. Разумне су и вредне, могу да разговарам са њима као да су моја генерација. Од Лазе сам старија 15 година, уписала сам гимназију кад се она родила. Чак ми је неко први дан персирао. То ми је било смешно. Али дефинитвно су донеле нову енергију.