Стефана Вељковић: Улога фаворита нас не плаши

РЕЗУЛТАТИ које наше одбојкашице праве последњих година, као и састав који тренутно имају на окупу, дају велику наду, да ће по завршетку шампионата у Јапану (29. септембар - 20. октобар), у албум додати и фотографију са светског постоља. Стефана Вељковић ће радо у препуним витринама, направити места и за прво одличје са СП.

- Иако смо уморне и презасићене, сваке године изнова долази мотив за освајањем и победама - почела је причу Вељковићева. - Нема никаквих обећања, просто не волим то. Улога фаворита нам не представља притисак, не плашимо се великих очекивања, навикле смо људе на добре резултате. Баш је дуго такмичење, битно је да из фазе у фазу играмо све боље. Нама је добар жреб, са тим смо имали среће. Верујем да је мало лакши пут до тих одлучујућих мечева.

Додатна снага наше екипе је повратак капитена Маје Огњеновић.

Прочитајте још: Почело је одбројавање, одбојкашице крећу стопама мушких колега

- Велики значај, и људски и спортски у сваком смислу. Некако је сигурније то све када је она ту. Баш ми је драго што ћемо поново играти заједно.

Прошле године европске шампионке, претпрошле сребрне на ОИ. Стефана атмосферу види као кључ успеха.

- Тимски дух је, по мом мишљењу, најважнији. Да смо ми сложне, али пре свега здраве, јер је то нешто што нас плаши... Такмичења су напорна, има много путовања, нема паузе.

Баш таква ситуација је била у Лиги нација, коју су Српкиње завршиле као петопласиране.

Прочитајте још: ПРИПРЕМЕ ЗА ШАМПИОНАТ СВЕТА: Одбојкашице боље од Турске у пријатељском сусрету

- Јесте да се играло за озбиљну суму новца, али то мени никада није био мотив да дам максимум. Биле смо веома уморне, мислим да је имало више простора за озбиљнији рад, да би сада можда и лакше биле припреме за СП. Али то је тако морало да буде, то је нешто што је нама као олимпијским вицешапионима обавеза, да одиграмо сва та такмичења - завршила је Стефана.

ИТАЛИЈА ЈЕ ЗЕМЉА СНОВА

ПОСЛЕ четири сјајне сезоне у пољском Хемику, Стефана се враћа у Италију. Потписала је уговор са Новаром.

- Сваке године после репрезентације сам долазила у Пољску и било је као да се враћам кући. Није било треме, сви људи ме знају, знала сам шта да очекујем. А сад је другачије, изашла сам из зоне комфора. Баш се радујем, јер је Италија једина земља која ми је легла сто одсто, и што се тиче одбојке, а и живота. Земља снова, има све: моду, храну, планине, море... Једном речју - савршено.