Човић за Новости: Да ме Томић није хтео, не бих био у Звезди

ПЕТОРКА Црвене звезде која можда није играла заједно ни на тренингу обрадовала је 6.000 навијача победом на премијери топ 16 фазе Еврокупа у мечу против француског Лиможа (83:71). Први плејмејкер и апсолутни лидер Џо Регланд са клупе је посматрао Филипа Човића како у последњој четвртини меча усмерава тим ка тријумфу тројкама, продорима, асистенцијама...

- Битно је то што смо и нову годину и топ 16 фазу започели победом - каже Филип на почетку разговора за "Новости". - Незгодна је свака прва утакмица, посебно код куће. Очекивало се да ћемо победити, иако смо три дана раније имали тежак меч против Будућности, такође и путовања без тренинга.

Милан Томић је тренерским инстинктом препустио судбину веома важне утакмице резервистима, што се не виђа баш често на кошаркашким теренима.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Кешељ: Најлепши рођендански поклон; Човић: Тако се погодило

- Хвала му на томе што верује у нас, указује нам поверење читавим током сезоне. Овог пута су играчи са клупе донели победу, али је у њој учествовао цели тим. У свакој утакмици неко други искочи, не обавезно поенима, већ енергијом, добром одбраном... То је снага наше екипе.

Помало изненађује рутина с којом је Филип одиграо преломне минуте утакмице после дуже паузе због повреде и болести. Самопоуздања му свакако није недостајало.

- Није, и ја сам био изненађен у појединим тренуцима. Шалим се, покушавао сам да будем што концентрисанији, да не размишљам о тим стварима, иако је проблематично вратити се у ритам кад се утакмице овако брзо смењују. На крају се све добро завршило. Мислим да се у сваком мечу примећује наш тимски напредак.

И током његовог другог мандата у првом Звездином тиму, Филип игра и против невидљивог али неретко веома гласног ривала - притиска, због чињенице да је председник клуба његов отац Небојша Човић.

- Сада ми је лакше због тога што сам сазрео и као човек и као играч. Немам више 21 годину, сада имам 29. У том смислу ми је лакше. Покушавам да што мање размишљам о тим стварима, иако се то питање намеће и сви га постављају. Трудим се да не причам о томе, мислим да је већ испричана прича и не видим зашто бих се понављао. Концентришем се на терен, настојим да помогнем саиграчима и тиму колико год могу. Осећам се лепо, поготово после победа и добрих резултата, као и сви остали. Све остало ми је мање важно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЧОВИЋ ЗВЕЗДИН ЏОКЕР: Звезда победом против Лиможа начела нову годину и Топ 16 Еврокупа

Признаје да осећа тај додатни притисак.

- Свако од нас има обавезу да изађе на терен максимално фокусиран и да уради нешто добро за тим. Притисак увек постоји када играте за Црвену звезду. Игром случаја, ја сам син председника клуба, што носи неки додатни притисак. Да ме тренер није желео, не бих био у тиму. То је искључиво његова одлука, он је одговоран за тим, за резултате, за сваког појединачно. Сви смо ту зато што је тренер тако одлучио, нико други не саставља тим. Нема ту шта више да се дода. А људи као људи, увек ће причати...