ПОРАЖАВАЈУЋИ УЧИНАК НАШИХ ФУДБАЛЕРА У КВАЛИФИКАЦИЈАМА: Једном на ЕП за 36 година

Б.А.

08. 06. 2019. у 10:07

Наша репрезентације је после 1984. играла на континенталном првенству само још 2000. у Белгији и Холандији

ПОРАЖАВАЈУЋИ УЧИНАК НАШИХ ФУДБАЛЕРА У КВАЛИФИКАЦИЈАМА: Једном на ЕП за 36 година

Славље наших фудбалера после 2:2 у Загребу у октобру 1999.

АКО Србија не буде успешна у квалификацијама за ЕП 2020, које су у току, то значи да ћемо имати само један наступ на завршном турниру за 36 година! Јер, од 1984, када смо учествовали као Југославија, још само 2000. смо дошли у ситуацију да будемо део елите Старог континента. Откако не постоји СФРЈ, само смо пре 19 година извадили визу, и онда су се ређали неуспеси.

ЕП 2000.

Први пут после распада Југославије, а затим и укидања санкција, наша репрезентација се појавила у квалификацијама за ЕП 2000. И одмах је уследио бинго, отишли смо на завршни турнир директно, као први у групи, и то тако што је прослава била у Загребу, након ремија са Хрватском (2:2). Поред "коцкастих", са којима смо играли 0:0 у Београду, најопаснији ривал нам је била Република Ирска, коју смо победили 1:0 код куће голом Предрага Мијатовића, а касније нам је та селекција нанела једини пораз у Даблину - 2:1 (Кин 24, Кенеди 69 - Д. Станковић 60).

Са преостале две екипе нисмо имали проблема и добили смо у оба меча Малту (4:1, 3:0) и Македонију (3:1, 4:2). На крају, са скором 5 2 1 извадили смо визу за турнир у Бегији и Холандији, и никада више нисмо успешно пребродили квалификације.

МАКСИ УЖИВАЊЕ У МАКСИМИРУ НАЈСРЕЋНИЈИ моменат за наше љубитеље фудбала је био онај када је судија Хозе Марија Гарсија Аранда одсвирао крај последњег меча квалификација за ЕП 2000, на "Максимиру", 9. октобра 1999. године - 2:2 (Бокшић 20, Станић 47 - Мијатовић 25, Станковић 31). Без обзира на искључење Мирковића већ у 42. минуту, освојили смо бод, који нам је значио одлазак на ЕП, уз испадање "коцкастих". Наш селектор је био легендарни Вујадин Бошков.

2004.

Релативно лаку групу добили смо у жребу квалификација за ЕУРО 2004, па још када смо под вођством селектора Дејана Савићевића ремизирали у првом мечу у Италији (1:1, Дел Пјеро 38 - Мијатовић 27), изгледало је да нам бар друго место и бараж не могу измаћи. Међутим, на крају смо гледали у леђа "азурима" и Велсу, и били смо бољи на табели само од Финске и Азербејџана.

Пад СЦГ је започео ремијем са Азерима 2:2 у Подгорици, затим су уследиле бруке у Финској (0:3) и Бакуу (1:2), и дошло је до смене на клупи, пошто је палицу преузео Илија Петковић. Ипак, од треће позиције више нисмо могли и морали смо да чекамо нову шансу.

2008.

Маратонске квалификације за ЕП 2008. у Аустрији и Швајцарској, као и претходне, завршили смо на трећем месту, без визе за континентални шампионат. По тадашњем систему, групе су биле бројније, тако да смо имали чак седам тежих или лакших конкурената, Пољску, Португалију (овај тандем се пласирао даље), Белгију, Финску, Казахстан, Јерменију и Азербејџан. И поново нас је саплео аутсајдер, Казахстан, који нас је добио 2:1 у Алматију.

Изгубили смо затим од Белгије (2:3), ремизирали код куће са Финцима (0:0) и више није било могуће зауставити кола која су кренула низбрдо. Експеримент са странцем на клупи, Шпанцем Хавијером Клементеом није успео, па други пут заредом нисмо остварили циљ.

2012.

У битке за ЕП 2012. кренули смо охрабрени наступом на СП 2010, добром атмосфером и са вероватно најбољим селектором којег смо имали после распада СФРЈ, Радомиром Антићем. Међутим, несхватљивом одлуком ФСС, обављена је смена на клупи након победе над Фарским Острвима (3:0) и ремијем са Словенијом (1:1).

За селектора је постављен Владимир Петровић Пижон, имали смо и асове попут Станковића, Видића, Ивановића, Жигића... међутим, завршили смо иза Италије и сензације Естоније, остали кратких рукава. Слабији су били Словенија, Северна Ирска и Фарска Острва.

2016.

Квалификације за шампионат 2016. биле су најмрачније. После провокације са дроном албанских екстремиста у Хумској, и прекида утакмице уз немиле сцене, ништа више није било нормално, фудбал је пао у други план. Додуше, и пре те прекинуте утакмице нисмо имали добро искуство, али је то бар био спорт, када смо у Јерменији једва извукли бод (1:1). Спасао нас је Зоран Тошић у 89. минуту, а Владимир Стојковић је одбранио пенал домаћима.

ДВАПУТ ФИНАЛИСТИ КАО СФРЈ

НАЈВЕЋЕ успехе смо постигли као репрезентација СФРЈ, будући да смо 1960. и 1968. били финалисти, и оба пута изгубили, од СССР (1:2, продужетак), Италија (0:2, поновљен меч). Затим смо 1976. били четврти, па 1984. нисмо прошли групу и 2000. смо дошли до четвртинала, где нас је декласирала Холандија (1:6).

Током квалификација водили су нас Холанђанин Дик Адвокат и Радован Ћурчић, и завршили смо са скором 1 2 5, на четвртом месту, иза Португалије, Албаније и Данске. Био је то четврти узастопни бродолом у биткама за ЕП, које смо наставили да сањамо.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Предлог

08.06.2019. 10:14

Да пробамо у Аустралији и Океанији. Овде немамо шансе.

Mrki

08.06.2019. 10:30

Nemamo mi ni volje ni morala, ni snage ni patriotizma za velika takmičenja u fudbalu.

Раде

08.06.2019. 11:03

Мали број људи је био заинтересован за утакмицу као што их је мало и пратило. Реално толико су лоши и разочарали да више никог не интересују. СРАМОТА.

zoran

08.06.2019. 11:38

Ma sada će to uspeti sa vrhunskim trenerom Krstajićem, i velikim autoritetom Kokeze.