Илија Најдоски: Нисам био грубијан!

ИЛИЈА Громовник или Илија Најдоски (26. март 1964,Крушево) био је један од стубова Црвене звезде када је 1991. године постала првак Европе и света. Снажни центархалф унео је чврстину и снагу у редове црвено-белих, па иако одбрамбени играчи нису у фокусу као нападачи, успео је да бескомпромисним стилом буде и љубимац навијача.

о Рођени сте у Крушеву, да ли стижете да посетите град своје младости?

- Слабо. Немам превише времена, а више нико од мојих и не живи тамо. Али, Крушево је увек у срцу, то је лепо туристичко место, на 1.300 метара надморске висине.

Прочитајте још Небојша Вучићевић: Договорио се са Звездом, потписао за Партизан

о За лоптом сте почели да трчите у клубу Питу Гули, а следећа станица је била у Прилепу?

- Да, за први тим Питу Гулија сам играо са 15 и по година, па сам прешао у Победу (17 утакмица) и са 16 лета играо за сениоре у оној јакој Другој лиги Југославије.

о После само годину дана стигли сте у Вардар и остали четири сезоне (101)?

- Била је то најбоља генерација Вардара свих времена. Само да поменем нека презимена: Панчев, Јаневски, Савевски, Пепе Георгијевски, Станојковић, Канатларовски... Играли смо добар фудбал, стадион је увек био крцат. После одлуке Славка Шајбера, тадашњег председника ФСЈ, да се казне Црвена звезда и Партизан, ми смо играли у Купу европских шампиона. Порто је био прејак за нас, али су остале прелепе успомене.

о Како сте дошли у Црвену звезду?

- Потписао сам 1988. године, тада су дошли и Дарко Панчев и Дејо Савићевић, али сам се са Драганом Џајићем договорио шест-седам месеци раније. Практично, договорено је у децембру да постанем црвено-бели у јуну.

о Тако је и било, за четири године у Црвеној звезди одиграли сте 114 првенствених утакмица и постигли седам голова?

- Стварно је то био супер период, најбољи у мом животу. Лепо је било живети у Београду. Играти пред препуном "Мараканом", стално побеђивати. Освојили смо три титуле шампиона (1990, 1991. и 1992.) и Куп Југославије (1990.). Шта је требало више?

о Има и више, хајде прво да нам кажете какав је био осећај када сте се попели на кров Европе?

- Можда ћете се зачудити, али, ево, и после толико година, ја неке ствари не могу да прежалим. Постали смо прваци Европе, али ја сам уверен да бисмо освојили још једну или две титуле најбољег на Старом континенту да смо остали у истом саставу и наредне три године! Гарантујем да би било тако, јер, сви смо били у најбољим годинама, стекли искуство, добили самопоуздање, а о квалитету је излишно и причати. Штета, зато и кажем, без обзира на највећи клупски успех свих времена, остаје жал...

о Добро, али после титуле европског првака, тријумфовали сте и у Токију и постали најбољи на свету?

- То је већ друга прича, тим није био исти, отишло је четири-пет играча. И опет, били смо прејаки за првака Јужне Америке, чилеански Коло Коло. Славили смо са 3:0, са играчем мање играли читаво друго полувреме, па онда замислите колико бисмо били јаки да смо сви који смо били најбољи у Европи наставили стазом успеха.

о Дејо Савићевић је био искључен у смирај првог полувремена, па сте победнички пехар ви подигли, какав је осећај?

- Тешко је то речима описати. Радост, понос, шта да кажем.

Прочитајте још Радановић: Милош ми спасао каријеру!

о Играли сте у средишту одбране, заједно са Миодрагом Белодедићем, који је био дар са неба?

- Управо тако. Када је дошао није имао право одмах да игра, али већ после 15 минута тренинга се видело да је играчина, зналац. На првим тренинзима смо се осећали као да смо читав живот играли заједно, читали смо један другог, допуњавали се. Два типа играча, а јединствен склоп. Без лажне скромности, били смо заиста сјајан тандем.

о Причало се, Миле је командовао одбраном, а Илија противнике "дизао у ваздух"?

- Та фама ме је пратила све време док сам играо у Звезди. И често ми штетила јер су судије знале да ми покажу жути картон већ после 15 минута. А није тако. Истина, био сам снажан, играо сам чврсто, али нисам никада био грубијан! Никада у каријери никога нисам повредио! Нека се јави неко и каже кога сам ја то грубим стартом послао на трибине. А да некога намерно повредим, није било шансе, па то ми није падало на ум. Одскакао сам од других по томе што сам у сваки дуел улазио максимално јако и професионално, али поновићу још једном - грубијан никада нисам био.

о Отишли сте у Шпанију, носили дрес Ваљадолида две године (54-2), а на Пиринејском полуострву нисте често виђали жуту боју испред очију?

- Наравно да нисам, играо сам и 15 утакмица заредом без опомене, што јасно говори да нисам грубијан. Презадовољан сам како сам играо у Шпанији и жао ми је што нисам остао. А нудили су ми нови уговор, на две или три године. Нажалост, нисмо се нашли, коцкице се нису сложиле и ја сам отишао. Није требало. У Шпанији нико не гледа колико година имаш, већ само како играш.

Прочитајте још Крчмаревић: Партизан ме не би вратио да ме Джајић није тражио

о Наредне године носили сте дрес Денизлија (28)?

- И та година у Турској је била успешна.

о Ипак сте опет променили средину и стигли у Бугарску?

- ЦСКА је у Бугарској велики клуб. Било ми је лепо и у Софији, али, било је доста годину дана.

о Крај у Швајцарској?

- Већ у Турској ме је мучила тетива. Иако повређен, потписао сам за Сион, нажалост, морао сам на операцију. Вратио сам се брже него што је ико мислио, међутим, више ми тренинг и утакмице нису представљали задовољство. Био је то знак да је дошло време да окачим копачке о клин.

о Да не "заборавимо" репрезентативне успехе, бранили сте боје Југославије 11 пута (један гол)?

- И задовољан сам постигнутим, мада ће неко рећи да сам одиграо "само" 11 утакмица. Међутим, у оно време играти за Југославију била је велика част. И сам позив представљао је признање. Конкуренција је била жестока, како онда да се жалим? Поносан сам што сам играо са Сафетом Сушићем, Хаџибегићем, Јозићем, Јарнијем, Бобаном, наравно, и са мојима из Црвена звезде, пре свега Дејом и Дарком...

Прочитајте још: Милошевић: Због сер Алекса одох у тренере!

о Успели сте да девет пута будете и репрезентативац Македоније, играли сте у оној првој утакмици против Словеније у Крању, 13. октобра 1993. године?

- То је био први репрезентативни циклус после осамостаљења Македоније, али за мене практично већ крај каријере. Нисам се много задржао, али добро, и то се пише.