Одштету од Немачке чека чак 200.000 грађана Србије, само за принудни рад жртвама дугују 290 милијарди долара!

ВИШЕ од 200.000 грађана Србије до данас није успело да наплати одштету после Другог светског рата, било у своје или у име својих предака. Ненаплаћена штета од Немачке, и то само на основу принудног рада, процењена је на око 290 милијарди долара, а Заједница удружења жртава Другог светског рата Србије, поучена грчким искуством, поново покреће иницијативу за реализацију тог "дуга".

Ово је за "Новости" потврдио председник Управног одбора Заједнице Драган Нововић:

- Од око 90.000 чланова наше организације, накнадама од Немачке, Аустрије и Мађарске, које су исплаћене између 2001. и 2008. године, обухваћено је мање од три одсто оштећених у ратним збивањима, док за остале та питања још стоје отворена.

Он објашњава да су исплаћени само они који су преживели концентрационе логоре и који су били живи 1999, односно 2000. (у аустријском случају), али новац нису добили ни њихови наследници, ни ратни заробљеници, односно припадници Војске Краљевине, који су били у војним логорима.

Како каже, право на наплату ратне штете, која иначе не застарева, имају ратни војни заробљеници и заробљеници концентрационих логора, робовски и принудни радници, потомци смртно страдалих лица у знак одмазде и преминулих у логорима, као и они чију је имовину уништио или однео окупатор.

- Из целе Југославије је у војним логорима било око 350.000 заробљеника, од чега 85 одсто из Србије. Само њих 170.000 дочекало је крај рата - каже Нововић, и додаје да је иницијатива обновљена пошто је Грчка недавно успела да наметне Немачкој плаћање 200 милијарди евра, које су се слиле у буџет на име кредита, а у ствари је плаћање штете.

Заједница удружења логораша пробаће да покрене иницијативу преко новог скупштинског сазива, посебно преко Коалиције грађана и грађанки Србије. Предлог закона о обештећењу поднет је још 2004. и у то време је било обећања из Бундестага да би могло доћи до исплате, али не директно на име одштете, већ преко неких програма помоћи. До реализације, међутим, никада није дошло.

Иначе, новац су до сада, додуше у минорном износу, добиле жртве медицинских експеримената, а Југославији су враћене старе демонтиране машине, али су оне монтиране независно од тога где су била пустошења.

Конкретни разговори око обештећења жртава рата почели су тек после 1970, непосредним контактима између Тита и немачког канцелара Вилија Бранта, и одвијали су се у више наврата. У априлу 1973. постигнут је споразум, касније ратификован као "ед мемоар", по којем је Југославији исплаћен новац за привредни развој, а индиректно је њиме обухваћена и одштета за Србе страдале у логорима. О Јеврејима и другим грађанима који су претрпели материјалну штету у заробљеништву није говорено.

Влада СР Немачке одобрила је затим Влади СФРЈ повољну помоћ од 700 милиона марака, као зајам у три транше. Верује се да је ово искоришћено за покривање дефицита и финансирање изградње нуклеарне електране "Кршко", и за помоћ Црној Гори.

Влада СФРЈ је послала Немачкој ноте 5. децембра 1991. и 23. априла 1992, а Удружење ратних заробљеника Југославије је тражило да се Немци врате за преговарачи сто. Обе ноте су одбијене.

СВЕ ИДЕ ПРЕКО ФОНДАЦИЈА

НЕМАЧКА не исплаћује више директно никакву одштету, већ је то пребачено на различите фондације, сазнају "Новости" у дипломатским круговима. Углавном је реч о исплатама пензија преживелим јеврејским логорашима. Званичан одговор од немачког конзулата у Београду нисмо успели да добијемо због селидбе.