Љубомир Максимовић - академик са једном монографијом
14. 02. 2016. у 19:11
Много озбиљнији проблем представљају поступци "победника у негативној селекцији", оних који су незаслужено, не радом већ другим средствима дошли до позиција
Љубомир Максимовић
Проблем плагијата није главни узрочник пораза српске културе и читавог друштва, чија је последица снажан прогон најбољих младих људи из српске науке. Много озбиљнији проблем представљају поступци "победника у негативној селекцији", оних који су незаслужено, не радом већ другим средствима дошли до позиција са којих могу да се свете свима који су бољи, вреднији, савеснији, млађи и поштенији.
Један од најупечатљивијих таквих по српску науку погубних примера јесте случај др Љубомира Максимовића, тренутног потпредседника Српске академије наука и уметности за друштвене науке и "професора емеритуса" на Универзитету у Београду - Филозофском факултету, против кога ће пред Универзитетским Одбором за етику и бити стога покренут поступак због повреде етике професије по више основа. За разлику од велике већине универзитетских професора који су напредовали захваљујући раду и резултатима, др Љубомир Максимовић је лажним приказивањем својих резултата незаслужено и против свих правила биран у звања ванредног професора 1978, односно редовног професора осам година касније, 1986, а затим стекао и друге привилегије у годинама које су уследиле - првенствено материјалне природе из државног буџета Републике Србије, иако не би требало занемарити ни уцењивачки потенцијал према младим колегама који је само снажио током времена незаслуженог стицања позиција.
Наиме, још далеке 1977. године др Љубомир Максимовић, тада у најнижем наставничком звању доцента, изјавио је да је завршио синтезу "о византијској цивилизацији под називом `Византијски свет`", истичући - што ћемо навести у целини - да је овај "пројекат практично завршен, јер је обављен не само сав потребан истраживачки посао, него је завршена и прва верзија рукописа књиге и сакупљене допуне и измене за израду коначне верзије. Овај рад треба у току јесени (јесен 1977) да буде предат Српској књижевној задрузи ради објављивања".
На основу овако самоуверено сроченог исказа, др Љубомир Максимовић је биран у звање ванредног професора на Филозофском факултету наредне године, очигледно "заборавивши"на предају рукописа "завршеног пројекта" наредних осам година, све док, након једног реизбора у исто звање ванредног професора, није дошло време поновног реизбора. Очигледно се не задовољавајући положајем ванредног професора - иако и на њега биран без потребних резултата - др Љубомир Максимовић у свом плану рада поднетом Византолошком институту САНУ од 26. новембра 1985. године наводи изричито:
"У следећој години намеравам да приведем крају рад на обимној синтези `Византијски свет`, која треба да обухвати све основне аспекте византијске цивилизације и појави се у издању Српске књижевне задруге током 1987. године".
Чини се да је сваки коментар на овај беспризоран пример давања лажних података излишан - осим напомене да се наведена књига - двапут наведена под истим насловом и већ наводно спремљена за штампу за истог издавача! - никада није појавила, чак ни након пуне три деценије!! Упркос томе, он је несметано наставио своју каријеру дошавши до статуса редовног професора, а затим и професора емеритуса и академика, истовремено онемогућавајући рад млађим сарадницима и колегама, у страху од угрожавања позиције изграђене оваквим средствима. Са само једном објављеном монографијом током читаве своје каријере - и то докторске дисертације - др Љубомир Максимовић није смео чак ни по тада важећим критеријумима напредовати даље од звања доцента, дакле ни у звање ванредног, а нарочито не редовног професора.
Овај пример неетичког понашања, који ће својом бестидношћу несумњиво ући у анале непрофесионалног понашања на Универзитету у Београду и рушења сваког достојанства професије, не би био толико упадљив да на основу оваквих срамотних лажних изјава др Љубомир Максимовић није прибавио незаслужени статус и материјалну корист, упркос чињеници да је током читаве каријере објавио само једну монографију (не рачунајући зборнике раније објављевих радова), своју докторску дисертацију. Да је давање лажних информација прерасло у манир др Љубомира Максимовића, сведочи и његово грозничаво залагање да себи избори статус професора емеритуса након пензионисања 2006. године - и материјалну корист који тај статус доноси - иако не задовољавајући ни основне критеријуме, а најпре онај о бризи за научни подмладак дисциплине којом се бави: током деценијског боравка на Филозофском факултету све до одласка у пензију имао је само једно менторство, а чак и то само из разлога што је његовог небригом и лошом политиком Катедра за историју Византије, основана 1905. године, била пред гашењем, са њим као јединим запосленим! Узгред, титула професора емеритуса - што значи почасни професор и свуда у свету се управо и схвата као почасно звање - у овом случају се користи првенствено ради убирања материјалне користи (преко 36.000 динара месечно нето), упркос одлукама надлежне катедре и одељења да је његов ангажман на Филозофском факултету непотребан и штетан.
У сталној потрази за новим изворима прихода искључиво из државног буџета Србије др Љубомир Максимовић је у потпуности приватизовао Византолошки институт САНУ и све његове органе и делатности, обнашајући супротно закону позицију вршиоца дужности директора Института током низа година од 2000. надаље (иако је законом предвиђено максимално два мандата од шест месеци у том статусу), искључујући из делатности Института једина два професора Универзитета за научну област Византологија; грчевито се борио за сваку плаћену функцију из државног буџета, од Управног одбора Универзитетске библиотеке, преко Матичних одбора и других тела Министарства просвете и науке. У последње време се посебно истиче борбом да до краја уништи будућност свих хуманистичких наука у Републици Србији себичном борбом да се домаћи часописи који се налазе на једино референтној ERIH листи [European Reference Index for the Humanities] - који су то место заслужили радом бројних колега из разних дисциплина - не узимају у обзир приликом напредовања младих колега, само из разлога што се на тај начин руши лажна слика о његовом пресудном утицају приликом њиховог избора и слаби његова могућност уцењивања млађих колега којим се бескрупулозно служи за остваривање сопствених интереса.
Као жалостан пример освете лоших ђака и нерадника, овај случај, нажалост, превазилази не само личне димензије, већ и димензије струке - оваквим понашањем и његовим несанкционисањем задаје се непоправљив ударац будућности не само српској науци већ и будућности Србије, која прераста у државу у којој се рад и вредности кажњавају, а нерад и превара награђују.
Редовни професори Одељења за историју:
проф. др Влада Станковић,
проф. др Синиша Мишић,
проф. др Радивој Радић,
проф. др Никола Самарџић,
проф. др Андрија Веселиновић,
проф. др Сузана Рајић,
проф. др Радош Љушић и
проф. др Данијела Стефановић
Цвико
14.02.2016. 19:28
И сада веруј дипломи? Интелектуалцима. САНУ место сумњивих радњи? Стварно, имамо много доктора наука а науке само у имену. Интелектуална срамота.
Катастрофа..само једна од наших прича са факултета..
Da je jedini jadnik ni po jada, to je preraslo u zadjih dvadeset g u epidemiju na svim nivoima, do vrha vlasti,
Sve u ovom tekstu je nažalost tačno! Maksimović nije samo upropastio vizantološku katedru na Filozofskom, nego poslednjih deset godina uporno sprečava sposobne naučnike da postanu članovi SANU, jer ga ugrožavaju u njegovoj nezasluženoj poziciji. Dok predsednik SANU, V. Kostić, besramno poziva na napuštanje Kosova, Maksimović sa predstojećeg Vizantološkog kongresa izbacuje radove koji potvrđuju da je Kosovo srpsko. Glavešine SANU prodaju Srbiju, a sve o trošku nas poreskih obveznika. Ostavke!
@radoje - jel tako? a ovi sto pisu sve nevinasca? jeste bas. a na koliko fakulteta radi uvazeni gospodin radic i za koliko para i po kom zakonskom osnovu (da ne pominjemo sto mu je glavni naucni rad pisanje u politikinom zabavniku tj tezga) ? koje sve strane fondacije koristi uvazeni stankovic i u cijem interesu? koliko je partija, stanova i funkcija u zadnjih par decenija imao uvazeni ljusic? a uvazeni misic koji ni u bratsku nam republiku ne sme zbog mobinga........i tako dalje i tako blize
Коментари (159)