СЛУЧАЈ РАЧАК ПЕТ ГОДИНА ПОСЛЕ ИНСЦЕНИРАНОГ МАСАКРА -Лаж у служби “томахавка** (4)

НИШ - Бројне манипулације и лажи америчког генерала Вилијема Вокера и шефа тима финских патолога Хелене Ранте, стоматолога по професији, значајно су искривиле слику о догађајима у овом селу, који су потом послужили као директни повод за бомбардовање Југославије. Хелена Ранта и даље наставља са контрадикторним и непрецизним изјавама чиме у потпуности дезавуише извештаје патолога из Финске, Србије и Белорусије који се готово у потпуности слажу.
- Ми, патолози, у потпуности смо сагласни са тиме да су у Рачку вођене борбе и да тамо није било никаквог масакра - објаснио је професор др Вујадин Оташевић, члан нашег експертског тима патолога који је обавио преглед лешева у Рачку. - Ни у једном случају нисмо открили повреде које би биле нанете изблиза тупим или оштрим предметом, нити су било коме чупани нокти и вађене очи, као што је то Вокер тврдио. Тачно је да смо у два случаја имали готово потпуно одвојене главе од тела, али смо се сви сложили да је до тога дошло због уједа животиња, а не због људи.
Професор Оташевић је јуче потврдио да се прекретница у случају Рачак догодила 17. марта, знатно по окончању рада експерата, када су у Приштини Вилијем Вокер и Хелена Ранта, уз присуство немачког амбасадора и представнике финске амбасаде одржали конференцију за штампу на којој је Ранта отворено рекла да саопштава своје, а не мишљење експертског тима на чијем је челу била. Она је тада саопштила да је у “Рачку почињен злочин против човечности”.
- Овом скупу није било дозвољено да присуствују наши стручњаци патолози и одатле је све кренуло - рекао је др Оташевић. - Ја сам тада био у канцеларији председника Привременог већа Косова и Метохије Зорана Анђелковића и оштро сам протестовао због тога. Он је од некога у Београду затражио објашњење, али му је речено да се ми у тај скуп не мешамо. Не знам с ким је Анђелковић разговарао, али сам сигуран да је то био неко из самог врха - Милошевић или Шаиновић. Манипулација је одатле кренула. О Рачку су говорили Вокер и Ранта, а не стручњаци.
Публициста и новинар Ђорђе Јевтић, који је заједно са професором др Славишом Добричанином, шефом тима наших патолога који су радили у Приштини, припремио посебну књигу о “Случају Рачак” нагласио је да се права истина о броју погинулих у Рачку заправо и даље не зна.
- Вокер је најпре тврдио да у Рачку има 45 лешева, патолози су на преглед добили 40 лешева, а моје информације из полиције говоре о томе да су у Рачку погинула 184 албанска борца - нагласио је Јевтић. - То наравно отвара питање о томе где се налазе остали лешеви и да ли су се међу њима, осим етничких Албанаца налазили и неки други борци који су на ове просторе стигли из других земаља.
З. АРАЦКИ

ВЕЛИКА ГРЕШКА
Др Вујадин Оташевић је нагласио да је у случају Рачак велика грешка начињена тиме што је из Београда лансирана прича о томе да су лешеви погинулих албанских бораца били пресвлачени.
Не знам коме је таква глупост пала на памет, али знам да смо сви били страшно љути због тога - рекао је др Оташевић. - Ране од метака тачно су одговарале онима које су биле на телу. Ову лаж искористио је Вокер и страним новинарима тиме доказивао своју верзију о масакру кога није ни било.

ДЕО ОБДУКЦИЈСКОГ НАЛАЗА
БЕЗ БИТНИХ РАЗЛИКА
ДИЛЕМЕ - колико су сагласни извештаји наших и финских форензичара у “случају Рачак” идентични - нема. Ексклузивни документ до којег су “Новости” дошле јасно указује да је уочено неколико неподударности у извештајима обдукција југословенских и белоруских стручњака у односу на финске форензичаре.
Објављујемо неподударности које се тичу следећих случајева:
РА - 3 - 7024Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја је према финском извештају било 20 од којих су 18 описане као пробојне, а у извештају југословенских форензичара било је 19 рана са четири шрапнела у телу и једном тангенцијалном раном.
РА-4-7017Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја је у финском извештају било 9-10 и све су биле пробојне, а у извештају југословенских стручњака 12. Разлика у тумачењу узрока смрти у овом случају је према Финцима “повреде лобање и мозга”. Смрскани унутрашњи органи (срце и јетра), а по нашем извештају “уништење срца”.
РА-5-7020Ф: Разлика у броју рана 9-10 у финском извештају од којих су 8-9 биле пробојне, а у југословенском извештају 8 (на овом лешу установљено је осам рана од метака, од којих је једна била тангенцијална? (зрно пронађено у телу). Разлика у тумачењу узрока смрти по Финцима “оштећење лобање, мозга, повреде органа грудног коша и абдомена”, а у југословенском извештају записано је “уништење можданог ткива”.
РА-15-7031Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: Три у финском извештају (све три пробојне), а у југословенском 4 (на лешу су установљене четири ране од ватреног оружја, а у једној је пронађено зрно).
РА-17-7030Ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: 16-17 у финском извештају (од којих је било 13 пробојних), а у југословенском плус - минус 14 (“на лешу је пронађено 14 рана од ватреног оружја, од којих су код две у телу пронађена зрна, а једна је тангенцијална”). Разлика у тумачењу узрока смрти: “повреда грудног коша (срца)” у финском извештају, а у југословенском “уништење срца”.
РА-19-7038ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: пет у финском (од којих су две биле пробојне), а у југословенском три (“на лешу су пронађене три ране од ватреног оружја, од којих је код једне у телу пронађен комад зрна”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање (мозга и повреде мокраћног мехура и црева” у финском, а у југословенском извештају “уништење мозга”.
РА-20-7037ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: шест у финском извештају (све су биле пробојне), а у југословенском пет (“на лешу је установљено пет рана од ватреног оружја”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “повреда десне кариотидне артерије и повреда абдомена” у финском, а у југословенском “повреде вратне артерије”.
РА-25-7008ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: пет у финском извештају (од којих су четири биле пробојне), а у југословенском шест (“на лешу је установљено шест рана од ватреног оружја, од којих су две биле тангенцијалне, а код једне је зрно пронађено у телу”).
Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење вратних пршљенова и цервикалне коштане сржи, повреде органа торакалне и абдоминалне дупље” у финском, а у југословенском “повреда срца, плућа и јетре”.
РА-32-7007ф: Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање и мозга, повреде унутрашњих органа грудног коша” у финском и “уништење срца” у југословенском извештају.
РА-33-7009ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: 8-9 у финском извештају од којих су 7-8 биле пробојне, а према извештају југословенских стручњака било је 7б рана, на лешу је установљено седам рана од ватреног оружја, а код једне је? Зрно пронађено у телу. Разлика у тумачењу узрока смрти: “оштећење лобање и мозга, смртоносне повреде органа торакалне и абдоминалне дупље у финском и “уништење срца” у југословенском извештају.
РА-34-7039ф: Ова обдукција представља једну од оних које су југословенски и белоруски стручњаци извршили пре доласка финских форензичара. Фински стручњаци су је верификовали. У њиховом извештају се наводи да је са улазне ране у десном горњем делу врата узет узорак и да је кожа зашивена. Микроскопским прегледом узорака, утврђено је да он садржи црну зрнасту материју. У југословенском извештају се наводи да се “искључује могућност да је пуцано из непосредне близине”. На основу којих клиничких аргумената би могло било шта друго да се закључи, осим да је основана претпоставка да је пуцано с оружјем прислоњеним уз жртву (релативно непосредна близина), што не потврђују фотографије снимљене на месту злочина? Оригинал нејасан!
РА-38-7014ф: Разлика у броју рана од ватреног оружја: у финском извештају жртва је имала 5 рана од којих су четири биле пробојне, а у југословенском 4. На лешу су пронађене четири ране од ватреног оружја, од којих је код једне пронађено зрно у телу. л
С. Р. МиросављевиЋ

ХЕЛЕНИН САЛТО
БЕОГРАД - Изјава Хелене Рант представља заокрет за 180 степени у односу на оно што је некад говорила. Али боље што се и сада огласила, него да је ћутала, каже за “Новости” професор др Славиша Добричанин, шеф екипе патолога која је вршила обдукцију убијених, јануара 1999. године у Рачку. Оно што смо ми одмах рекли о случају Рачак, представља сада некакво откриће финских патолога, додаје Добричанин.

Бивши шеф Верификационе мисије на Косову Вилијем Вокер и у недавном интервјуу и даље тврди да није било никаквих знакова и да су убијени албански сељаци. Шта сте ви утврдили?
- То је још једна од безочних Вокерових лажи. Била је велика борба и трагови окршаја су били свуд на терену. Податак да су код 37 од 40 пронађених лешева откривени трагови барута на рукама, значи да су пуцали из оружја. Они су били обучени у цивилну црну одећу. Били су то наоружани територијалци. Неки су имали видљиве ознаке ОВК, други су носили део војне опреме, цокуле, каиш опасач...

На главама убијених нађене албанске капе и “ћулафи” у лежећем положају, иако се зна да у случају пуцња и пада на земљу са глава падају и капе.
Да ли је тачна Вокерова тврдња да су у Рачку пронађене само чауре испаљене из пушке АК47, коју су наводно носили српски полицајци?
И то није тачно. На попришту смо нашли чауре сиве боје за муницију кинеске производње, коју су користили искључиво албански терористи. Али, судска екипа је нашла на месту окршаја и много кинеских пушака муниције и ископаних ровова, али то је Вокер прећутао.

ПЕТ НЕВИЂЕНИХ ЛЕШЕВА
- Ми смо открили и идентификовали 40 убијених у Рачку. Не знам, откуда се касније помиње број од 45 погинулих. Изгледа да неко намерно није хтео да се открије идентитет те петорице. Није искључено да су они били неки инструктори Вокера, или плаћеници других служби и организација. Сумњу изазива и то што код четворице од 40 нађених тела нису нађени знаци обрезивања полног уда, што је својствено албанским муслиманима. То говори да они можда нису Албанци.
М. ВУКСАНОВИЋ
НАСТАВЛЈА СЕ