Тајна три жртве

Испитавши терен и разговарајући са Албанцима, очевицима догађаја, Бо Адаму, немачком новинару, сами мештани потврдили су је једина жена погинула у сукобу, страдала, у ствари, у пуцњави из даљине а не близине, ада је пошла да помогне брату у борби. Мајка погинулог дечака је Адаму показала место погибије, које стотинак метара од места одакле је пуцано, па се, дакле, ни у том случају није радило о погубљењу из непосредне близине. На десетак метара даље погинуо му је отац, у рупи из које је пуцао на полицајце.

Један мештанин је овом немачком новинару испричао како му је погинуо ујак на десет метара даље, али не бежећи - него у борби, с пушком, иако се он није налазио на листи бораца ОВК коју је сачинио ОЕБС, већ на листи страдалих цивила.

Новинар Бо Адам је допринео да се реши и једна од мистерија око броја погинулих. Он је утврдио да су од оних укупно убијених 45, петорица били из Малопољца и да су тамо, у свом селу и сахрањени. На сеоском гробљу, на улазу у Малопољце, које су обезбеђивали припадници ОВК, видео је заставе на гробовима. Један од припадника ОВК је њему и преводиоцу рекао да су ту сахрањени припадници ОВК погинули у Рачку.
- Иако се у извештају ОЕБС-а наводило да су убијени били цивили, ја сам видео да су они били не цивили него борци ОВК. Мисија ОЕБС-а је крила идентитет бораца ОВК како би се тврдило да су страдали само цивили и тиме прикрила права истина. Као и на гробљу у Рачку, и тамо у Малопољцу налазе се гробови са заставама за које сами Албанци тврде да су то гробови припадника УЧК. - Не спорим да су неки устрељани, али како? Ја сам испитивао три случаја и установио да није било погубљења (стрељања) из непосредне близине. Значи да је могуће да су устрељани у међусобној борби. У Рачку се водила борба, то су ми сви потврђивали - казао је Адам пред хашким трибуналом.
ТОКОМ процеса у Хагу демистификоване су и друге “мистерије Рачка”. Тако је сведок одбране Даница Маринквић, иначе шеф истражне екипе Окружног суда у Приштини, која је обавила увиђај, открила је да је упоређивањем двају спискова, свог и Тужилаштва, утврдила да се имена 36 лешева слажу и на једном и на другом списку, али да се на листи Тужилаштва налазе имена девет лица којих нема на њеном списку, док имена четири лица са њене листе нема на оном другом.
Уверљивост те чињенице да су се појавила нова имена чак 13 погинулих, она је поткрепила аргументом да је идентитет сваког убијеног утврђен помоћу отисака прстију и да су они после обраде и преузимања од родбине потврђивани њиховим потписом. Маринковићева је изнела сијасет релевантних информација и доказа до којих је она дошла, а који су указивали на то да су сви погинули били наоружани војници ОВК.
Неочекивано откриће Данице Маринковић изазвало је велики проблем хашком тужилаштву да се из те непријатне ситуације искобеља. Онда је упорни Најс ипак признао суштинску дилему: - Мој проблем је у томе да ја морам да предочим неке доказе и аргументе које ова сведокиња треба да коментарише. То показује озбиљне потешкоће са доказима које ова сведокиња предочава као веома значајне.
Тужилаштво је настојало да прекобројне погинуле оправда путем различитих презимена можда истих људи, што је наводно део традиције код Албанаца. О томе је покушао да нешто као потврду добије од проф. Саше Добричанина, али му се то вратило као бумеранг.
- Ми знамо да је од 40 тела идентификовано 37. Нису идентификована три тела. То су биле особе које нису биле обрезане, што је иначе кључни обичај свих муслимана на свету. Та чињеница недвосмислено говори о присуству немуслимана у Рачку. Та три лица, намерно или ненамерно, сахрањена на неком другом мерсту, а не на гробљу у Рачку - указао је Добричанин, што је наново отварало нова питања.
КО су били необрезани мушкарци?. Да ли се радило о неким убијеним особама чији се идентитет није смео појавити у јавности? Да ли је могуће да су то били припадници неких страних обавештајних или других служби који су помагали Албанцима у отпору српским снагама, па би појављивање њихових имена утицало на даљи ток догађаја на Косову, изазвало међународни скандал, потврдило српске тврдње како неке стране силе увелико помажу ОВК само да би оствариле неке своје стратешке амбиције? Да ли су то били Вокерови, или нечији други инструктори? Та чињеница и даље остаје тајна.
Тужилаштво је било принуђено да најави да ће доставити ревидирани списак имена страдалих у Рачку, што је имплицирало на могућност измене навода оптужнице у том делу.
И следећи сведок одбране оптуженог, Драган Јашовић, полицијски инспектор СУП-а у Урошевцу у време догађаја у Рачку, на основу изјава које је узимао од Албанаца из Рачка и околних села, рођака и познаника, као “информатора” и преко пријатељских веза, пре и после тог сукоба, утврдио је да су међу 40 убијених у Рачку, три четвртине, односно 30 били припадници ОВК. За разлику од навода оптужнице и упорне тврдње у дотадашњем току процеса да су сви погинули били цивили, тужилац Джефри Најс после тога није оспоравао тај кључни доказ о статусу жртава у Рачку. Напротив, он је признао да је на основу анализе докумената и Тужилаштво дошло до сличног податка, односно да је међу погинулима било 25 припадника ОВК!

Полако су довођене у питање и друге тезе Тужилаштва, попут оне о сумњивости методе “парафинска рукавица” и о томе да су страдали били “недужни цивили”, само зато што су углавном имали цивилна одела. Шеф српског тима проф. Саша Добричанин је као сведок оптуженог енергично одбацио Рантине лаичке тврдње о тој методи.
НЕОБИТНИ ДОКАЗ



- У СЛУЧАЈУ убијених у Рачку, "парафинском рукавицом" је такође поуздано доказана индиција да су убијени употребљавали оружје. Нису могли да тај траг нитрата добију од вештачког ђубрива, на пример, које се у јануару, усред зиме и снега, никако не користи. Индикативна је сама чињеница да се код толиког броја људи, чак 37, нађу трагови нитрата. То јасно упућује на закључак да су то биле наоружане особе које су пуцале из ватреног оружја - навео је Добричанин.

 

(Наставиће се)