Žedni ljudi ćute i trpe, a stoka skapava: Najzad kreće obnova seoskih vodovoda oko Pirota

IZ kase lokalne samouprave u Pirotu će tokom ove godine biti obnovljeni ili popravljeni vodovodi u selima poput Nišora, Brloga i Bazovika, a ukupna suma opredeljena za ovu namenu dostiže devet miliona.

Najkritičnija situacija sa vodosnabdevanjem je u Nišoru, udaljenom samo sedam kilometara od centra grada, gde još opstaje četrdesetak vremešnijih meštana...

- Mi znamo da nema pa trpimo, ali nekoliko poslednjih stada sa oko 600 ovaca ne zna za nestašicu vode, i mora da pije - kaže Slobodan Živković i navodi da ni na jedinom pojilu, odnosno česmi u selu nema dovoljno vode za stoku. - Domaćini, zato, dragocenu tečnost traktorima dovoze sa Banjice, neki je čak i automobilima dopremaju iz grada, mada je najviše onih koji se snalaze tovareći magarce, ili dotrajale vojne džipove sa otpada.

Istine radi, u pojedinim selima su meštani - pre četiri i više decenija - sami uvodili vodu i od tada na instalacijama nije bilo popravki, a iz tog vremena su i sada već dotrajale kaptaže. U međuvremenu, situaciju su pogoršale sušne godine, ali i nestručno održavanje o kojem svedoči i činjenica da su rupe na instalacijama "krpljen" vrbovim klinovima. Verovali ili ne, upravo tako je do pre godinu dana bilo u selu Pokrevenik, ali i u susednoj Oreovici, gde zbog vode često "rade" i motke, kojima se "obračunavaju" oni koji zalivaju bašte, dok drugi vodu nemaju ni za piće.

Osim pomenutog Nišora, koji je prvi na listi za sređivanje vodovoda, poboljšanju mogu da se nadaju i u udaljenom Brlogu, u srcu Stare planine, te u Bazoviku kojem - upravo zbog ovakvih problema - preti ubrzano gašenje.

Inače, najveći broj pirotskih sela na obodu grada je u sistemu JP "Vodovod i kanalizacija" koji - osim što garantuje uredno snabdevanje - redovno proverava kvalitet vode koju, logično, i naplaćuje. Nezvanične procene pokazuju da je više od 90 odsto seoskog življa u sistemu ovog preduzeća, a u mestima koja još naseljava tek po nekoliko desetina ljudi vodovodi su još u njihovom vlasništvu, jer se gradskim komunalcima ne isplati da preuzimaju mreže koje bi - zbog dotrajalosti - praktično morali da grade iznova.