NARODNI MUZEJ U VALJEVU: Nagrade i za lajkovanje

BESPLATAN ulaz uz kupovinu bilo kog suvenira je udvostručio posetu perjanici među ustanovama kulture u Valjevu, pa je akcija pod nazivom “Decembar u vašem muzeju” nastavljena i u januaru.

Uz to, na “Fejsbuk” grupi pod imanom “Vaš muzej - Narodni muzej Valjevo” kreiran je album u kojem posetioci koji besplatno obiđu ovu ustanovu mogu da postave fotografije postavki ili takozvanih selfija, a na kraju meseca će - na osnovu najvećeg broja “lajkova” - biti proglašeni najbolji radovi čijim autorima sleduju prigodne nagrade.

- Analizom poseta tokom protekle decenije uočili smo da centralnu postavku prosečno vidi 21.000 posetilaca, a apsolutnu većinu čine turisti, odnosno ljudi izvan Valjeva. Uočeno je da u proseku 21.000 posetilaca obiđe centralnu postavku, a apsolutnu većinu čine turisti, izvan Valjeva. Posete su uglavnom sezonske, a najređe u zimskom periodu, kada u muzej u proseku dođe oko 200 ljudi mesečno - kaže direktor Vladimir Krivošejev.

Akcija u decembru prošle godine je, dakle, doprinela da bude čak 400 posetilaca, a u januaru je - povodom otvaranja izložbe pod nazivom “Porodične i kolektivne svetkovine” - emitovan i film čiji je naslov “Vidimo se za molitvu”. Predstavljeni su i rezultati projekta nazvanog “Tehnike tradicionalne ženske radinosti u osečinskom kraju”, koji je realizovala Narodna biblioteka u Osečini, u saradnji sa valjevskim muzejom. Planirane su i đačke radionice, te projekcija dokumentarnog filma o pravljenju frula, koju je pripremio dom kulture “Izvor”...

- Lane, popularisali smo priču o Valjevskoj bolnici u Prvom svetskom ratu, a zbog velikog interesovanja drugih gradova za postavku na tu temu ćemo nastojati da ona bude i tamo viđena - zaključuje Krivošejev, napominjući da u ovoj godini planiraju još jednu izložbu o Valjevskoj bolnici, ali civilnoj, koja obeležava vek i po postojanja.

MONOGRAFIJA

- ZA štampu je već pripremljena monografija pod naslovom “Valjevo srpski ratni grad, hirurški centar i grad-bolnica u epicentru velike epidemije 1914- 915”, autora dr Aleksandra Nedoka - kaže Krivošejev.