Milan Vukašinović: Majstor za izradu noževa

MILAN Vukašinović, iz sela Donja Borina u opštini Mali Zvornik, bavi se retkim, ali korisnim zanatom. U svojoj radionici izrađuje lovačke, ali i sve druge vrste noževa. Kovačiluk, kako nam je rekao, drevno je zanimanje, a nožarstvom može da se bavi samo onaj ko ga voli i od njega pravi umetnost.

- Moj deda je bio dugogodišnji kovač, nadaleko poznat u našem kraju i okolini. Uz njega sam naučio zanat i zavoleo čelik. Radim sve vrste noževa, ali, s obzirom na to da sam lovac, najviše lovačke. A, sve je počelo tako što sam pre dvadesetak godina na pijaci kupio nož. Kada sam otišao u šumu da vidim šta može, razočarao sam se. Nije mogao skoro ništa da preseče. E, tada sam počeo da sakupljam literaturu o noževima i o čeliku. Izučavao sam sisteme kaljenja i sve što ide uz to i tako rešio da iskujem sebi nož - priča Milan.

Kada je uradio prvo sečivo, otišao je ponovo u šumu da ga isproba. Primetio je da je ubrzo počeo da navlači crnu patinu, odnosno da rđa. Krenuo je u potragu za čelikom koji ne rđa, i preko prijatelja iz inostranstva - našao ga.

- Kada sam sebi uradio nov nož i pokazao ga kolegama lovcima, svi su me upitali kako i od čega sam ga napravio. Bili su odušeljeni i tako su krenule narudžbine. Nisam vodio evidenciju, ali mislim da sam ih uradio više od stotinu - ponosan je naš sagovornik.

Izrada nekada potraje i sedam dana.

- Čar nožarstva je izrada noževa iz slojeva, takozvanih damasta, u čemu su najviše odmakli Japanci. Čuvena sablja dimiskija je urađena na taj način. Sama tehnika je veoma komplikovana. Sastoji se iz spajanja više vrsta čelika. Jedni su ekstratvrdi, a drugi ekstramekani. Zagrevanjem na visokim temeraturama i presavijanjem više puta može se dobiti teoretski neograničen broj slojeva. Moj nož je imao oko 560 slojeva - otkriva Milan.

U njegovoj radionici se radi onako kako se radilo pre mnogo vekova. Sve se radi na osećaj, na boju čelika. Nema digitalnih mašina, sve ide ručno. Milanu nije cilj da zaradi već da, ponosno će, napravi nož - umetničko delo.

INSPIRACIJU TREBA ČEKATI

MILAN ne radi noževe svaki dan već, kaže, kada mu naiđe inspiracija.

- Ovo je hobi, radim ih iz ljubavi i zadovoljstva i zato na moj nož treba čekati. Životna želja mi je da otputujem u Japan, u grad Kjoto, prestonicu njihovih čuvenih sečiva, da vidim kako se prave sablje katane.