Zrenjanin: Radnici ostali na ulici

ZRENjANIN - Radna grupa Uprave kriminalističke policije MUP Srbije završila je kontrolu privatizacije zrenjaninske fabrike za remont šinskih vozila „Šinvoz“ (koja je na spisku 24 sumnjive privatizacije za koje je Brisel od naše vlade zahtevao preispitivanje) i nije pronašla nikakve nezakonitosti.

Prema saznanjima „Novosti“, nakon „češljanja“ papira u samoj fabrici i ovdašnjem Privrednom sudu, inspektori nisu došli do dokaza da je „Šinvoz“ namerno gurnuo u stečaj novi-stari vlasnik Nebojša Ivković, kako su u javnost iznosili bivši radnici i mali akcionari. Agencija je, inače, svojevremeno poništila ovu privatizaciju, ali tek posle stečaja. Ivkovićeve druge firme, nakon svega, uspešno su sprovele plan reorganizacije i „Šinvoz“ danas posluje stabilno.

Policija je završila i kontrolu privatizacije „Jugoremedije“. Ova fabrika lekova takođe je na briselskom spisku sumnjivih privatizacija u Srbiji. Ali, kako je sud poništio privatizaciju još 2007, a policija u međuvremenu hapsila i sprovodila istrage protiv bivšeg gazde fabrike Jovice Stefanovića Ninija, ni ovde više neće biti posla za pravosudne organe. Tim pre, što su krivično procesuirani Ninijevi naslednici - radničke vođe i mali akcionari koji su preuzeli fabriku 2008. i nakon dve-tri godine nestručnog vođenja skroz je upropastili.

Posle privatizacije u gradu na Begeju zaista je mnogo gubitnika! Prema analizi ovdašnje Gradske uprave u postupku privatizacije nadležne resorne Agencije našlo se 69 fabrika, malih i srednjih preduzeća. Postupak je uspešno okončan, a privreda nestala - glasi apsurdni zaključak administracije! Ona je nezadovoljna što se od prodaje imovine preduzeća u lokalni budžet slilo samo nešto više od 85 miliona dinara. To što su nestale fabrike koje su decenijama bile ponos jugoslovenske i srpske privrede, a bez posla, bukvalno na ulici, ostalo nekoliko hiljada radnika, ne ljuti ih mnogo. Brane se da nisu imali nikakvog uticaja na proces, da je privatizacija odrađena u režiji države...

Nažalost, ni država se baš nije pokazala, a gazde su protutnjale (i) Zrenjaninom - i ostavile pustoš! Kontroverzni privrednici stavili su katanac na gotovo sve velike industrijske kapacitete u gradu. Ivan Ćopić, za koga se sumnja da je prao novac za narko-bosa Darka Šarića, upropastio je skrobaru IPOK i „Banat seme“, a Borivoje Beštić klanicu BEK. Isto je učinio Zemunac Đorđe Božić sa „Žitoproduktom“, a Momčilo Rajić, zvani Spas, ostaće upamćen da je obustavio točenje piva u zrenjaninskoj pivari, koja je neprekidno radila od 1745. Iza Mileta Jerkovića u „Autobanatu“ ostao je dug od preko 7 miliona evra...

Ništa bolji, odnosno uspešniji, nisu bili ni stranci. Gazda iz Holandije uspeo je da preproda brodogradilište „Begej“ svom zemljaku, koji je onda objasnio da je recesija obustavila izradu plovila i sam protiv sebe pokrenuo stečaj... Amerikanac našeg porekla iz Sijetla zatvorio je ponos ovdašnje tekstilne industrije „Midere“, a ruski biznismeni (zajedno sa Nenadom Popovićem) dokrajčili su „Minel-fepo“... Sve ove, i brojne druge upropašćene fabrike, danas zvrje prazne i tužna su slika učinka tranzicije u gradu na Begeju.

Proizilazi da su najkorektniji, ipak, bili domaći - zrenjaninski privrednici. Uspešno su privatizovali kožaru „Toza“, „Termiku“, ciglanu „Neimar“, „Tehnorad“ i još desetak malih preduzeća. Dušan Stupar nastavio je da izdaje lokalni nedeljnik, Dragan Vidaković drži gradske prodavnice... Zahvaljujući komšiji Matijeviću iz Novog Sada, Zrenjanin može da se pohvali prekrasnim hotelom „Vojvodina“, kojem je privatizacija zaista otvorila perspektivu.