RUSIJA SLAVILA: Neko drugo lice Srbije

OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA "NOVOSTI": ISTANBUL

NEKA drugačija Srbija izašla je na teren drugog dana Evrobasketa, protiv neke drugačije Rusije od one koju smo navikli da gledamo u prošlosti. Nervoza, neizoštren fokus, povremeno i začuđujuća zbunjenost, gurnuli su naše košarkaše u prvi poraz na šampionatu (72:75). Imaće jedan dan da se saberu do duela sa domaćinom Turskom u paklu istanbulske “Ulker arene” u ponedeljak u 20 časova.

Od podbacivanja lopte videlo se da “zbornaja” više nije grupa u kojoj svako igra za svoju dušu. Selektori Bazarevič i Đorđević, svojevremeno rivali na terenu, sa klupe su igrali šahovsku partiju povlačeći poteze koji su naizmenično donosili prednost. Bogdanović je udvajanjima guran daleko od zone šuta i čistog pogleda ka slobodnim saigračima, čime su Rusi letonskog dželata sveli na samo poen u prvom poluvremenu.

Ne svojom voljom uveden u rusku uspavanku, naš tim je u napadu zavisio od Marjanovićevih pirueta u reketu i jednoručnih šuteva. Momenti timske igre bili su suviše retki, kontranapadi još ređi. Uprkos tome, Đorđević je neuporedivo više natezao glasne žice zbog odbrambenih propusta, kažnjenih sa šest trojki u prvom poluvremenu.

Ni u nastavku nije bilo odbrambene zavese za trojkaški višecevni top “baćuški”, koji je poništio efekat Bogdanovićevih briljantnih osam minuta u trećoj četvrtini. Naš as ubacio je svih 13 poena našeg tima u tom delu igre i poslužio publici ono što je priželjkivala - bekovski dvoboj sa Švedom na nivou koji daleko prevazilazi prosek ovog Evrobasketa.

Na vidiku je bila još jedna završnica u kojoj šahovsko nadmudrivanje ustupa mesto majstorima i onima koji malim poslovima rade velike stvari za svoj tim. Majstori su veći deo poslednje četvrtine proveli pod budnom prismotrom protivničkih odbrana, pa je sudbina meča ostala u rukama njihovih pratilaca. U središtu te bitke iz drugog reda našli su se Lučić i Kurbanov, sve dok na glavnu scenu ponovo nisu stupili oni koji obično dobijaju ili, ređe, gube utakmice.

Bogdanovićeva trojka na minut do kraja trgla je naš tim iz nekog poluhipnotisanog stanja i oživela već polumrtvu šansu za preokret. Međutim, okovi nervoze koji su stezali zglobove naših reprezentativaca čitavim tokom meča nisu popustili ni kada je Bogdan stao na liniju slobodnih bacanja, dve i po sekunde pre kraja.

Do kraja grupne faze ostale su tri utakmice i sasvim dovoljno šansi da se Srbija vrati izvornim postulatima svoje igre i nastavi put ka pobedničkom postolju.