NEMA više Radomira Antića. Vest koja je mnogima u ponedeljak uveče zvučala neverovatno, nestvarno i neprihvatljivo odjeknula je još gore u četiri zida gde je više od 20 dana zbog pandemije virusa korona zatvorena porodica Milinka Pantića. Nekadašnji as madridskog Atletika je sa nevericom prihvatio vest da je njegov fudbalski otac izgubio bitku sa bolešću, pa su pokušaji španskih kolega da ubrzo posle najtužnije vesti dobiju komentar ostali bezuspešni.

- Nisam bukvalno imao snage da pričam. Španci su po tom pitanju drugačiji od nas, oni odmah zovu, za njih je to nekako najnormalnije, a ja od šoka jednostavno nisam imao snage da progovorim - počeo je tokom jučerašnjeg prepodneva priču, za "Novosti", Milinko Pantić i dalje primetno skrhan bolom.

PROČITAJTE JOŠ: „Mister, hvala za sve“: Od Antića se oprostila šampionska generacija Atletika – Simeone, Kaminero i Kiko o čoveku koji ih je doveo na tron

SVI PROBLEMI OD KAMENA U ŽUČISAMO ljudi iz najbližeg okruženja Antića su znali za njegove zdravstvene probleme u prethodna tri meseca, a jedan od njih je i Milinko Pantić.
- Svašta sam pročitao, ima tu i mnogo izmišljotina. Prava istina je da je od početka imao problema sa kamenom u žuči, a ne sa pankreasom, koji je na kraju sve iskomplikovao. Odatle su krenuli svi problemi, kasnije se situacija pogoršala i eto, u ponedeljak je stigla najstrašnija vest - jasan je Pantić.

Vest o smrti čoveka koji je u Pantićevoj karijeri predstavljao sve - okidač, prekretnicu i smernicu, Milinka i njegove najbliže je zatekla u njihovom domu u Madridu.

- Supruga, dve kćerke i ja smo u potpunom šoku. Lično sam Radomira doživljavao kao familiju, kao najbliži rod, a znam da je i on tako doživljavao mene i moju porodicu. Sećam se da je kada mi se rodila starija kćerka govorio da mu je to prva unuka. Napustio nas je mnogo dobar čovek i to je ono što želim posebno da naglasim, a to kakav je bio stručnjak svi znaju i izlišno je pričati.

O uticaju Radomira Antića na karijeru Milinka Pantića bi mogao i roman da se napiše. U najtežem trenutku kada su emocije na maksimumu, prisećanje na zlatni period dve karijere koje su bile nekako sudbinski ispreplitane deluje bar na kratko kao melem.

- Da nije bilo Radomira Antića ja danas ne bih bio ovde gde se nalazim, ne bih ni bio u prilici da vam se javim iz Madrida. Radomir je uz Mocu Vukotića, koji me je odveo u Panionios, najznačajniji čovek u mojoj karijeri. Još od momenta kada me je prvi put gledao u dresu Jedinstva iz Malog Zvornika postali smo nekako sudbinski vezani, jedan bez drugog više nismo mogli. Isprva je hteo da me povede u Saragosu još 1988, ali to tada nije bilo moguće zbog zakonskih regulativa.

PROČITAJTE JOŠ: Antićeva familija donela odluku: Evo kako Radomirova porodica planira da ga isprati

Poznata je priča da se tadašnji gazda madridskog Atletika Hezus Hil u leto 1995. šalio sa Antićem da dovodi rođaka u klub s obzirom na sličnost prezimena pošto Pantić igrajući za grčki Panionios nije bio poznat široj fudbalskoj javnosti.

- Nije to bilo vreme interneta i savremenih tehnologija kao sada, o grčkoj ligi se znalo jako malo. Radomir me dobro poznavao iz Partizana i tačno je znao šta hoće od mene. Opcije su bili Robert Prosinečki, Enco Šifo i Slaviša Jokanović i sve su se izjalovile, pa sam tako ja od nerealne varijante izbio u prvi plan. Kontakti su postojali neko vreme, a kada je došlo vreme za realizaciju nalazio sam se sa Panioniosom na pripremama u "Lepenskom viru".

Atletiko Madrid je sa Radomirom Antićem na čelu na početku te sezone 1995/1996. vukao "repove" iz prethodne kada je jedva uspeo da opstane u Primeri. Usledilo je čudo i osvajanje duple krune.

- Posle odrađenih priprema sa Panioniosom, odradio sam ih i sa Atletikom, pa sam celu godinu, 54,55 utakmica odigrao, a da se nisam ni zakašljao. Lako je sada biti stručnjak kada je sve na tacni, moć, novac i informacije, trebalo je tada u kratkom roku sve kompletno promeniti i da to odmah funkcioniše. Antić je u tome uspeo.

PROČITAJTE JOŠ: Ambasadorka Srbije u Španiji: Antićev odlazak je nenadoknadiv gubitak za sve, bio je veliki patriota

O tome kako je uspeo da podigne posrnule "jorgandžije" Pantić govori kao o nečemu što može da zvuči i deluje jednostavno, ali tada svakako nije bilo.

- On je bio ključ svega, tvorac te ekipe, autor svega. Najveći aduti su mu bili inteligencija i posvećenost. Znao je u svakom trenutku da izvuče najbolje iz svakoga, a da istovremeno sakrije mane. Fudbal mu je bio u krvi, takav se rodio, i koliko god smo pokušavali da ga nekad zeznemo nismo uspevali u tome. Bio sam njegova desna ruka u odnosu sa igračima i moram da kažem da me nikada nije pitao šta se dešava u svlačionici, niti je tražio da mu otkrijem neke naše igračke tajne.

Ono što je najtragičnije u ovim teškim vremenima koje je donela pandemija korona je to što ljudi odlaze u tišini, pa je izvesno da ni Radomir Antić neće imati poslednji ispraćaj kakav je po svemu zaslužio.

- Duša me boli, srce mi se cepa i zbog momenta u kojem se sve ovo dogodilo, što ne možemo da se vidimo sa njegovim najmilijima, da podelimo tugu, evociramo uspomene. Očekujem kada ovo sve prođe da mu se Atletiko oduži na pravi način, jer je reč o čoveku kojeg su navijači ovog madridskog kluba uvek i u svakoj prilici pozdravljali aplauzom u znak zahvalnosti za nezaboravnu sezonu - zaključio je podsećanje na Mistera njegov najbolji učenik Milinko Pantić.

"PRIPITOMIO" GAZDE
REAL Madrid, Atletiko Madrid i Barselona. Niko pre Radomira Antića nije uspeo, a teško da će u dogledno vreme neko uspeti da ponovi takav podvig, da sa klupe predvodi sva tri španska velikana.
- Antara je bio fudbalski mangup. Ne znam kako će zvučati, ali to je ono prvo što mi padne na pamet, da je on uspeo da pripitomi gazde klubova, i Hila i Mendozu i Gaspara. Bio je fudbalski mangup, bio je izuzetno jak na jeziku, a kada je u pitanju autoritet u svlačionici, do njega je uvek dolazio znanjem. Uvek je vodio računa i o najsitnijem detalju, bukvalno je živeo fudbal 24 sata.