Vujadin Stanojković: Bio sam na korak do Real Madrida

TUTNjAO je Vujadin Stanojković (10. 9. 1963, Kumanovo) desnom stranom terena, brz i snažan, u ono vreme je igrao kao vrhunski bekovi danas. A sanjao je da bude golgeter...

o Počeli ste da igrate fudbal u maloj Rečici kraj Kumanova?

- Da, krenuo sam iz mesnog kluba pa prešao u Kumanovo. Igrao sam centarfora. I kao napadač sam došao u Vardar.

o Četiri godine u Vardaru (96-7), a u prvoj sezoni često ste grejali klupu?

- U to vreme u napadu Skopljanaca bili su Pančev, Zdravkov, Ringov, a trener je bio Višnjevac. Tačno je, više sam bio na klupi, ali bio sam strpljiv.

Pročitajte još Vladimir Jugović: Fudbal sam igrao jer sam ga voleo, nikada nisam jurio slavu

o I šansu ste dočekali kod Andona Dončevskog?

- Tražili su me tada Pobeda, Teteks i Pelister, ozbiljni makedonski klubovi, ali je Dončevski došao kod mene i rekao: Igraćeš beka. Kako ja beka, odgovorio sam mu, pa to je kao da vi vozite avion. Na moju sreću, Andon je ustrajao i ja sam se ustalio u timu i te godine bio proglašen za najboljeg desnog beka u Jugoslaviji!

o Bila je to sjajna generacija Vardara?

- Baš tako, da pomenem samo neke, Groševa, Janevskog, Najdoskog, Kanatlarovskog, Savevskog, Pančeva, Petrova, Ringova, Georgijevskog... Osvojili smo i onu "Šajberovu titulu", ona je posle vraćena Partizanu, ali smo mi opet bili drugi na tabeli i igrali u Kupu evropskih šampiona. Nažalost, Porto sa Mađerom i Futreom bio je prejak za nas...

o Tim se osuo a vi ste otišli u Partizan?

- Toma Kaloperović je inicirao moj dolazak u Humsku. Istekao mi je ugovor ali je Vardar tražio veliko obeštećenje, pa sam na njih bio mnogo ljut. Te godine Miljanić je, da bi zaštitio male klubove, doneo uredbu da klub može da dobije obeštećenje iako je igraču ugovor istekao. Taj "zakon" je pao već naredne godine, ali moja tarifa za odlazak iznosila je 200.000 maraka. Koliko znam, Partizan je morao da plati i više.

Pročitajte još Slobodan Marović: Stanković mogao da mi uništi karijeru

o Četiri godine u Humskoj (110-9), čega se najradije sećate?

- Najvrednije, za mene, bilo je što sam postao kapiten Partizana! Ja, iz male Rečice, predvodim veliki Partizan. Bilo je mnogo utakmica za pamćenje, izdvojio bih dvomeč sa Seltikom, izgubili smo u Glazgovu sa 5:4, ali smo pobedili u Mostaru sa 2:1 i eliminisali škotskog velikana. Takođe, pamtiću do kraja života kada sam 1992. godine kao kapiten digao pehar u Kupu, bili smo bolji od Crvene zvezde.

o Blagoje Paunović je morao da čuči pored aut-linije da ne biste stalno išli u napad?

- Legendarni Paun, bio je duša od čoveka. I sada mi je pred očima njegov čučanj kraj aut-linije i desna ruka u kojoj je uvek bila cigara. Vikao je: Stani, Stari, pazi, nemoj stalno napred, sad se ubaci, sad prikoči...

o Postoji priča da ste uvek asistirali za gol kada ste loptu udarili čukljom na desnoj nozi?

- Imao sam ja čukalj na risu obe noge i velike probleme sa kopačkama. Ali, zato nisam imao probleme sa centaršutevima.

Pročitajte još Šestić: Nisam prevario Borotu!

o Sledeća stanica Švedska: tri i po godine u Degerforšu (69-5) i godinu i po u Treleborgu (34-1), pa kraj karijere?

- Dosta transfera mi je propalo, pa i onaj najveći. Uz to, Partizan je tražio malo više para. Odemo Spasić i ja kod Zeke i kažemo da imamo neke kombinacije, a on ni pet ni šest već kaže - ko donese milion dolara može da ide. Ko će da izdvoji tolike pare za beka od 27 godina, pokušao sam da ga urazumim, ali, ništa. Ipak, Zečević i Bjeković su bili najjači rukovodeći tandem Partizana i ne verujem da će se pojaviti bolji. Bio sam već rešio da završim karijeru u Partizanu, a i Bjeković mi je rekao da ako ne nađem inostrani angažman, on će da mi produži novi ugovor na četiri godine. Hvala mu.

o Kako ste došli do Švedske?

o Pojavio se Rade Mićić, koji je živeo u Švedskoj, i na njegovu i preporuku Duška Radinovića iz Crvene zvezde, koji je već potpisao za Degerforš, odlučio sam se da odem tamo. U toj polusezoni, ostavili smo klub u eliti i osvojili Kup, igrali u Kupu pobednika evropskih kupova sa Parmom koju je predvodio Kolumbijac Asprilja. Posle tri i po lepe godine prešao sam u Treleborg, ostao 18 meseci i u 35. godini otišao u fudbalsku penziju.

o Pominjali ste neki veliki transfer koji je propao?

- Uh, kada se samo toga setim. Malo ko zna da sam bio na korak do velikog Real Madrida. Dešavalo se to 1990. godine, na SP u Italiji. U kvalifikacijama sam bio jedan od najstandardnijih, a onda protiv Nemačke nisam igrao. Međutim, u naredna dva meča sa Emiratima i Kolumbijom u Bolonji bio sam starter. Onda smo se preselili u Veronu, bili smo na jezeru Lago di Garda. Spasić i ja u sobi i dođe ekonom Lala, ljudina, gospodin, uvek pun pozitivne energije i kaže mi da me Miljan Miljanić čeka u restoranu. Siđem ja, Čiča sedi u čelu, pored njega jedan ćelavi čovek i jedan mlađi. I Miljan mi kaže: ovo su Alfredo di Stefano, a ovo Huanito iz Reala, došli su da te angažuju. Kada nisam pao sa stolice, nisam mogao da verujem. Rekao sam im da imam ugovor sa Partizanom i da moraju da pričaju sa čelnicima kluba posle Mundijala. Razgovarali smo 15-20 minuta, nagovestili su mi da Čendo treba da siđe sa scene i da bi ja trebalo da ga zamenim.

Stanojković protiv Slobode dok je nosio dres Partizana Foto N. Paraušić

o Šta se onda dogodilo, s obzirom da se niste preselili u Madrid?

- Pred meč sa Španijom, gde je došao i predsednik Reala Ramon Mendoza i cela svita da gledaju mene i Robija Prosinečkog, selektor Osim mi je rekao da se spremim kao da ću početi meč, a da će on odlučiti hoće li na teren Zlatko Vujović ili ja. Splićanin je bio kapiten, nisam verovao da ću dobiti šansu. Posle šoua Piksija Stojkovića išli smo na megdan Argentini. I opet mi je Osim rekao da se pripremim, a da razmišlja između Vulića i mene. Splićanin je dobio šansu. Posle Mundijala, niko iz Real Madrida nije kontaktirao sa mnom, a u kraljevski klub je otišao moj cimer Predrag Spasić.

Pročitajte još Darko Pančev: Srce za Zvezdu i pored novca Hajduka i pritiska Partizana

o Za reprezentaciju Jugoslavije ste odigrali 21 utakmicu, postigli jedan gol?

- Zadovoljan sam, bio sam učesnik Svetskog prvenstva u Italiji, igrao sam na Olimpijskim igrama u Seulu, nažalost, sa Evropskog prvenstva u Švedskoj su nas vratili zbog sankcija. Sve u svemu, karijera za ponos.

o Uspeli ste da ponesete i dres selekcije Makedonije (7-0)?

- Ponovo sam se susreo sa Dončevskim, koji mi je utro put prebacivanjem na mesto desnog beka. Bio je selektor Makedonije i pozvao me je pod zastavu, naravno, da nisam mogao da ga odbijem. I tako, mogu da se hvalim da sam igrao za dve reprezentacije.

o Ostali ste u fudbalu, prvo kao direktor i trener Đorđe Petrova, zatim ste vodili Vardar, pa bili u raznim reprezentativnim selekcijama Makedonije?

- Vodio sam klince do 18 i 19 godina, u tom uzrastu smo pobedili Englesku sa 2:0, ali gubili od autsajdera, zatim sam skoro četiri godine bio asistent Srećku Katanecu koji je vodio reprezentaciju Makedonije, sada sam u Akademiji fudbalskog saveza.