SVETI SAVA JE VRATIO PRAVOSLAVCE U SVETU ZEMLJU: Otkriće izraelskog naučnia Davida Jakobija

Boris Subašić

25. 01. 2021. u 10:00

СВЕТИ САВА ЈЕ ВРАТИО ПРАВОСЛАВЦЕ У СВЕТУ ЗЕМЉУ: Откриће израелског научниа Давида Јакобија

Foto Privatna arhiva/ B.Subašić

SVETI Sava je na prvom putovanju u Svetu zemlju 1229. nastupio kao predstavnik svih pravoslavnih naroda i stvorio je uslove za njihov ponovni dolazak u Svetu zemlju, iz koje su bili prognani, otkrio je izraelski istoričar prof. dr David Jakobi (1928-2018) sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.

Svedočanstva o Savinoj velikoj misiji pronašao je u srednjovekovnim dokumentima iz Akre, najvažnije luke krstaškog Jerusalimskog kraljevstva.

Među njenim zidinama u vreme Savinog prvog dolaska nije bilo pravoslavnih manastira ni konaka za poklonike. Papski krstaši su pravoslavce, kao jeretike, prognali van grada.

Prvi srpski arhiepiskop, koji je krenuo u ovo hodočašće deset godina posle sticanja autokefalnosti srpske crkve koju je valjalo učvrstiti, izveo je nemoguće i od latina otkupio manastir Svetog Đorđa i zgrade u kraljevskom kvartu Katena, koje su u krstaškom katastru ostale upisane pod imenom Manastir Svetog Save.

- Ranije se pretpostavljalo da je manastir bio nazvan po Savi Osvećenom, svetitelju iz 5. veka, ali dosada nepoznati dokumenti pokazuju da je reč o Savi Nemanjiću, najmlađem sinu srpskog vladara Stefana Nemanje - zaključio je dr Jakobi.

DRUGO HODOČAŠĆE PRED UPOKOJENJE

NA drugo pokloničko putovanje u Svetu zemlju, Sveti Sava pošao je 1234. godine. Prethodno je, možda i "znajući da se u otadžbinu neće vratiti u telu, sve poradio na organizaciji Crkve koja je Božjom blagodaću njemu bila data na upravu, tako da i bez njega može da funkcioniše". Našao je sebi naslednika, na presto Srpske arhiepiskopije postavlja svog odanog učenika, jeromonaha Arsenija.

U povratku sa drugog hodočašća, upokojio se u bugarskom gradu Trnovu (1235. ili 1236. godine, prema različitim izvorima). Kralj Vladislav je, 1237. godine, uz najviše crkveno-državne počasti preneo mošti svetitelja Save u manastir Mileševu.

- NJegov mogući cilj u Akri je bila promocija hodočašća u Svetu zemlju iz svih pravoslavnih zemalja, da bi se povećalo pravoslavno prisustvo u latinskom kraljevstvu. To se moglo postići osnivanjem pravoslavnog manastira u Akri, koji bi pružao konake, negu bolesnih i ostalu logističku podršku pravoslavnim hodočasnicima, slično uslugama koje su zapadnjacima nudili brojni latinski manastiri širom grada.

Miodrag Marković, Foto Privatna arhiva

Sve do pada Akre pod islamsku vlast Savin manastir je bio bogat, veliki i moćan pravoslavni centar, jedini u gradskim zidinama. Otkrića dr Jakobija, jednog od najznačajnijih istoričara srednjovekovnog Mediterana u srpskoj javnosti bi ostalo nepoznata, da nije bilo istraživanja prof. dr Miodraga Markovića, dopisnog člana SANU.

- Sava Nemanjić je najverovatnije bio prvi pravoslavni poklonik koji je stigao u Svetu zemlju posle potpisivanja mirovnog ugovora koji su 18. februara 1229. sklopili Al Kamil, egipatski sultan, i Fridrih Drugi, kralj Nemačke i car Svetog rimskog carstva - objašnjava prof. dr Marković. - Tim ugovorom su Jerusalim i još neka mesta u Svetoj zemlji vraćeni hrišćanima posle više od četrdeset godina muslimanske vlasti. Saznavši dobre vesti, Sava nije oklevao da krene u posetu oslobođenim svetinjama Palestine. Poseta je trajala do početka jula, a Sava se već krajem tog meseca našao u Nimfeju, letnjoj rezidenciji vizantijskog cara Jovana Trećeg Vataca.

David Jakobi, Foto Privatna arhiva

Bio je to početak Savine "šatl-diplomatije". Iz Nikeje je otišao na Svetu Goru i razgovarao sa članovima njene uprave, Protata, a zatim se uputio u Solun kod epirskog despota i solunskog cara Teodora Komnina Duke. Samo desetak dana kasnije bio je u Srbiji  s kraljem Radoslavom.

- Svi susreti, obavljeni posle hodočašća, svakako su uticali na to da se vesti o mogućnostima bezbednog hodočašća u Svetu zemlju rašire po pravoslavnom svetu, naročito onom u jugoistočnoj Evropi i Maloj Aziji - ukazuje prof.  Marković.

Poklonjenje Centralna kapela u Hramu Hristovog Vaskrsenja, Foto Privatna arhiva/B. Subašić

- Nema sumnje da su zahvaljujući tome podstaknuta mnoga nova hodočašća, naročito u srpskim zemljama.

ZLATNA DIPLOMATIJA

PROFESOR David Jakobi je pronašao objašnjenje kako je pravoslavac Sava uspeo da otkupi manastire ispred nosa verski isključivim papskim vitezovima templarima koji su vladali Akrom. Naime, politička odluka cara Fridriha da potpiše primirje sa egipatskim sultanom i ne proliva krv nije se dopala papi Grguru Devetom, koji je ekskomunicirao cara. Ovaj je uzvratio smanjivanjem moći papskog sveštenstva i viteških redova u Svetoj zemlji. Sava je to saznao i u njihovoj svađi video šansu za pravoslavce.

- Sava je morao da nosi značajnu sumu novca, pošto je nameravao da kupi imovinu u Akri, a znao je, ili je bar pretpostavljao, da će to biti moguće - navodi dr Jakobi, koji predstavlja Savu kao vrhunskog diplomatu cele "pravoslavne vaseljene". - Jasno je da se prilikom planiranja svog prvog putovanja u Svetu zemlju oslanjao na informacije pravoslavnih hodočasnika koji su mu prethodili.

Srpskim hodočasnicima je poseta slavnim palestinskim svetilištima bila značajno olakšana nakon što je Sava ostvario tesne kontakte s najvažnijim predstavnicima pravoslavne vere u Svetoj zemlji.

Istorija brdo Sion gde se nalazio srpski manastir, Foto Privatna arhiva/ B.Subašić

- Sigurno je da je Sava iskoristio svoje putovanje i za obavljanje diplomatskih poslova - kaže prof. dr Marković. - Činio je to i tokom samog hodočašća, družeći se s najvažnijim predstavnicima pravoslavne vere u Svetoj zemlji - jerusalimskim patrijarhom Atanasijem i igumanom Velike lavre Svetog Save Osvećenog, Nikolom, kao i sa gruzijskim monasima iz manastira Svetog Krsta u Jerusalimu. U tim susretima svakako je upoznao svoje sagovornike sa osnivanjem Srpske autokefalne crkve i obezbedio njen pomen, kao i pomen najviših predstavnika srpske države i crkve u molitvama pravoslavnih monaha Svete zemlje.

Sava je ostao značajan ktitor i u Jerusalimu i u Akri.

Akra krstaška luka gde se iskrcao Sveti Sava, Foto Privatna arhiva

- U jerusalimskom manastiru Svetog Krsta sagradio je nove konake. Na brdu Sionu, van jerusalimskih bedema, dobio je od igumana Velike lavre Svetog Save Osvećenog i jerusalimskog patrijarha Atanasija crkvu Svetog Jovana Bogoslova, podignutu na mestu nekadašnjeg severnog paraklisa bazilike Svetog Siona, koja je obeležavala mesto slavne Gornice, gde se Hristos sastajao sa apostolima.

Mapa crtež akademika Aleksandra Deroka, Foto Privatna arhiva

Sava je crkvu Svetog Jovana najpre obnovio, a zatim oko nje formirao manastir. Nažalost, on je uništen već u avgustu 1244. kada su hvarezmijanski Turci razorili skoro sve hrišćanske građevine u Jerusalimu i okolini. U Savinoj zadužbini u Akri je već 1286. godine boravio monah David (župan Dimitrije), sin Vukana Nemanjića. I četiri i po veka kasnije (1745), Srbin Simeon Simonović, arhimandrit jerusalimski, koji je kasnije postao mitropolit Akre, u svojoj "Povesti o svetim mestima" navodi kako u Akri "imamo metoh za prebivanje onih koji dođu". Ovi podaci daju osnov za tvrdnju da je Sava Nemanjić bio prvi tvorac "prihvatilišta" za srpske hodočasnike u Svetu zemlju.

Konaci manastir Svetog krsta gde je Sveti Sava bio ktitor za smeštaj monaha, Foto Privatna arhiva/ B. Subašić


 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

ime poznato redakciji

25.01.2021. 18:45

А зашто данас нема "прихватилишта" за српске ходочаснике у Свету земљу?