"SPECIJALCI" NAORUŽANI INSTRUMENTIMA: Pune 72 godine Orkestar policije obeležava sve najznačajnije događaje i praznike u Srbiji

POZNAJEM jednog naročitog čoveka u policiji. U stvari, on je deo tima od 60 veoma posebnih ljudi. Ali ne mogu da ti kažem više od toga, to je tajna..." Kada razgovor počne ovako, tobože konspirativno, sagovornik pomisli da je u pitanju tajna jedinica ili se radi o nekim specijalno obučenim policajcima. U stvari, to je dobrim delom tačno.

Foto P. Mitić

Orkestar policije ima sve što treba da ima jedna "specijalna grupa". Sastavljen je od vrhunskih stručnjaka koji odlično rade svoj posao. To su muzičari kojima besprekorno stoje plave uniforme, veoma dobro vladaju marševskim korakom, besprekorno su uvežbani, gotovo svi su visokoškolci, dame bi rekle "šmekeri"...

Pamtite ih po nastupima na Kalemegdanu, Zemunskom keju, po defileima Knez Mihailovom kada se obeležavaju veliki praznici. Deca ih obožavaju, što dobrim delom opravdava njihovo postojanje, žene ih vole, a gospoda poštuju.

TRADICIJA Dragan Bolić, Branko Milinković i Goran Filipović,FotoZ. Jovanović

- Postojimo više od 72 godine, zvanično od 1948. - kaže protokolarni dirigent Branko Milinković. - U prvo vreme, posleratnih godna veliki broj različitih muzičara radio je u policiji. Okupljeni su u orkestar koji je od 1954. postao potpuno profesionalan, sačinjen od školovanih muzičara. Tokom vremena varirao je broj članova, da bi ih danas bilo 60. Više od 70 odsto ima završenu muzičku akademiju. Svi su sjajni instrumentalisti i isključivo se bavimo muzikom.

Nalazimo se u sali u zdanju MUP, gde Orkestar vežba. Sa nama su i pomoćnik dirigenta Goran Filipović, klarinetista Dragan Bolić, a odsutnu Draganu Jovanović svi pominju uz dužno, kolegijalno poštovanje. Ona je umetnički dirigent i profesor na Muzičkoj akademiji.Dakle, veoma uspešna muzičarska elita pred kojom je, valjda, nastupio svako ko nešto znači

Foto arhiva V. N.

Možda ponekom i ne padne na pamet prva asocijacija na to gde su i kada čuli i videli Orkestar policije. Onda se lako prisete tradicionalog otvaranja Ulice otvorenog srca, bezbrojnih večeri u Muzičkom paviljonu na Kalemegdanu, prelepe dečje manifestacije "Radost Evrope", tradicionalnih koncerata na Zemunskom keju, Božićog seoceta ispred Hrama Svetog Save, bezbrojnih nastupa širom Srbije...

Postoji i estradni sastav koji takođe čini jedan deo ovog orkestra. Takvi nastupi izvedeni su nedavno u okviru mnogobrojnih humanitarnih akcija, poput one u Domu za stare na Bežanijskoj kosi.

- Do sada Orkestar je zabeležio više od 10.000 nastupa - ističu naši sagovornici. - Po formaciji pretežno služimo protokolima MUP i Republike Srbije, dočekujemo strane delegacije...

Ali se trudimo da imamo i svoj umetnički pečat. Taj deo raspoređen je veoma široko: od karnevala i kulturnih manifestacija, do izvođenja državnih himni na utakmicama i velikim sportskim događajima. Bez nas je teško zamisliti "Karneval brodova", manifestaciju "Dani Beograda", veliki broj kulturnih događanja širom Srbije.

Pogled običnog posmatrača obično ne vidi mnogo važnih detalja koji sačinjavaju rad ovakvog ansambla. Muzičari prvo u zatvorenom prostoru uvežbavaju marševe ili druge kompozicije koje treba izvesti pred publikom. Potom ih očekuje drugi deo koji "obični" muzičari ne moraju da znaju.

- Policijski orkestar mora besprekorno da nastupi, što znači da treba perfektno uvežbati marševski korak - dodaje Goran Filipović. - To se radi po taktu muzike, i taj deo vežbamo na stadionu u Makišu. Dirigent je po pravilu i komandant parade, i muzičari moraju da reaguju na njegove signale. Takav posao ne možete jednom da naučite i da vam ostane zauvek.

Naprotiv, ovakav orkestar traži stalne vežbe i održavanje naučenog.

Na javnim nastupima ovaj orkestar gotovo po pravilu počinje sa vojnim marševima, jer su ovakvi ansambli prepoznatljivi po tome. Ubrzo prelaze na najširi repertoar popularne muzike. Sva trojica sagovornika nam uz poštovanje naglašavaju značaj profesorke Dragane Jovanović. Njen doprinos je veliki upravo pa tome što sve što rade nadograđuju dubljom, umetničkom dimenzijom.

Iz ovih muzičara nije lako "iskopati" anegdote i duhovite priče, jer je njihova uloga prvenstveno ozbiljna. Predstavljaju policiju i državu i od njih se očekuje reprezentativnost. Pa ipak ostaju sećanja, kao i legendarno poštovanje prema nekim članovima Orkestra kojih više nema.

- Sećamo se priče o jednom o davnih članova Orkestra koji je svima ostao u pamćenju kao Johan - zaključujemo susret sa policijskim muzičarima.

- Bio je Nemac, a posle rata odlučio je da ostane ovde, u Beogradu. Da li je omrznuo rat koji su njegovi zemljaci izazvali, ili je zavoleo naš grad, nebitno je za priču. Ali je bitno što je ostao sa svojim trombonom, koji je imao ugraviran znak nemačke vojske, pa je ipak, tako, primljen u naš orkestar. U njemu se pokazao sjajno i dostojanstveno, a bio je njegov član do penzije.

Sada i Johan i mnogi članovi Orkestra uveliko sviraju  nebeske harfe, ali tako je uvek kada jedna ovakva institucija ima tako dugu tradiciju. Današnji muzičari su spremni da je sačuvaju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije