PEKAO ZANAT U BAZELU, A SAD ŠLjIVU U IVANKOVCU: Bogdanović iz Ivankovca posle tri decenije u Švajcarskoj, podiže šljivike u Srbiji

Bojana Caranović

18. 10. 2020. u 16:00

ПЕКАО ЗАНАТ У БАЗЕЛУ, А САД ШЉИВУ У ИВАНКОВЦУ: Богдановић из Иванковца после три деценије у Швајцарској, подиже шљивике у Србији

Foto D. Milovanović

DECENIJAMA Nenad Bogdanović (46) iz Ivankovca kod Ćuprije živi u Švajcarskoj, gde su mu i roditelji proveli radni vek.

U Bazelu, gde je više od 30 godina, ima svoje špeditersko preduzeće, tamo mu odrastaju ćerke Nataša (20) i Jovana (16), ali za najmlađeg Bogdana (6) - ima drugi plan. Želja mu je da stasava i širi porodicu na zemlji svojih predaka. Zato je poslednjih godina u Ivankovcu odakle su mu koreni, posadio šest hektara pod šljivom i drugim voćem, otvorio destileriju iz koje već toči pet rakija, vrhunskog kvaliteta.

Pečenje Stari znanje prenose mlađima, Foto D. Milovanović

Poslednje tri godine, Nenad je više u Ivankovcu nego u Bazelu. Sve priprema za konačni povratak. U dvorištu ovih dana vrvi od radnika, grade se nove hale, uređuju prostorije za pečenje rakije, sušare i hladnjače, a šljivik je do "juče" bio krcat beračima. Osim pečenjem rakije, Bogdanovići planiraju da se bave i sušenjem i preradom voća. Iz ove male porodične proizvodnje mirisaće i ljuto i slatko.

- Obrali smo oko 20 tona šljive - ponosno priča Nenad, a u krilu mu sedi Bogdan. Dečak tečno govori srpski i kao iz topa odgovara da je radije ovde u Srbiji nego u Švajcarskoj i da više voli srpski od nemačkog. - Ove godine ćemo imati oko 6.500 litara rakije, ali nameravam da plantaže udvostručim. Trenutno je pod kruškom 60 ari, pod kajsijom 70, sve ostalo - pod šljivom.

Nada i ginis

OMILjENA sorta šljive koju sam posadio su mi domaća nada i toptejs, ali na našoj plantaži imamo i čačanku, rodnu, lepoticu, valjevku i stenlej - kaže Nenad.

- Prva stabla sam posadio pre tri godine, sledećih hektar i po pre dve godine, a nadu koju sam posadio prošle godine, ove je rodila "za Ginisa", čak i 60 kilograma po stablu! To gledam kao još jedan znak i vetar u leđa da nastavim gde sam započeo.

Rakija se, kako kaže Bogdanović, u njihovoj familiji, peče već pet generacija.

- A sada će se prvi put prodavati, verujem ne samo u našim trgovinama, nego i u svetu - priča naš sagovornik. - Destileriju i preduzeće za preradu voća smo registrovali, etikete smo već osmislili i odštampali, ali za akciznu markicu čekamo još malo dok se ne primiri pandemija korone. Iz naše proizvodnje izlaziće šljivovica, lozovača, kajsijevača, viljamovka i naš konjak. Pravićemo ga u malim količinama, po specijalnoj porodičnoj recepturi, ali uz neke moje dodatke.

PRIPREMA Za dobru čašicu mnogo truda, Foto D. Milovanović

Ime za svoj konjak, favorit destilerije, kako kaže naš sagovornik, još nije smislio, ali su zato, uverava nas, kvalitet i ukus zagarantovani. Praviće ga po receptu dede Dragomira, člana kraljeve garde, koji je rakijski zanat "ispekao" u Nemačkoj, gde je tokom Drugog svetskog rata bio u zarobljeništvu. Otuda paleta neobičnih mirisa koje nosi ovo sladokusno piće od grožđa, počev od hrastove barik buradi u kom se drži, ali i "začina" koji su porodična tajna.

- Kako mi je deda govorio, taj "Švaba" kod koga su ga držali u zarobljeništvu imao je destileriju, pa je posle oslobođenja deda mom ocu preneo praksu koju je tamo stekao - kaže Nenad. - I pradeda je ovde u Ivankovcu imao šljivike, bio poznat po dobroj rakiji, pa će Bogdan biti peta generacija Bogdanovića sa ovim zanatom. I sam sam u Bazelu na institutima pohađao kurseve, pa su sva ta znanja danas utkana u pića koja pripremamo. Porodično preduzeće i gazdinstvo trebalo bi da bude osnova mom sinu za kog se od srca nadam da neće morati i želeti da traži sreću i egzistenciju u svetu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)