STARČEVO SE ODUŽILO NEOLITSKIM PRECIMA: Izgrađena galerija u kojoj su najzad izloženi vredni eksponati iz praistorije

B. SUBAŠIĆ

24. 09. 2020. u 16:16

СТАРЧЕВО СЕ ОДУЖИЛО НЕОЛИТСКИМ ПРЕЦИМА: Изграђена галерија у којој су најзад изложени вредни експонати из праисторије

Foto Z. Jovanović

CIVILIZACIJA prvih evropskih paora i stočara, rođena na Balkanu pre 7.000 godina nosi ime po banatskom selu Starčevu, gde su davne 1939. otkriveni njeni ostaci.

Moderni Starčevčani odužili su se nedavno praistorijskim precima otvaranjem galerije posvećene Starčevačkoj kulturi na jedinom svetskom Trgu neolita, u centru današnjeg pančevačkog predgrađa.

Iako je Starčevo ušlo u svetsku naučnu literaturu, na lokalitetu do 2014. nije bilo prezentacije svetski važnih otkrića. Tada je podignuto nekoliko poluukopanih zemunica, u kakvima su živeli neolitski Starčevčani, a govorilo se o izgradnji muzeja i kongresnog centra. Sve je ostalo na lepim željama. Kolibe su zapalili beskućnici i svetski lokalitet je ponovo zarastao u korov. Onda su se Starčevčani dogovorili da sami u zgradi stare škole naprave izložbu o praistorijskim sugrađanima.

Foto Z. Jovanović

- Nije bilo teško sakupiti mobu, jer je lokalna zajednica veoma zainteresovana za svoju baštinu i njenu prezentaciju - kaže Darko Ješić, direktor Doma kulture. - Radovi na staroj zgradi su potrajali šest godina. Sada posetioci najzad imaju gde da vide prvu stalnu izložbu posvećenu starčevačkoj kulturi.

- Starčevčani su vrlo ponosni na svoju baštinu - dodaje Petar Andrejić, predsednik MZ, koji nas je kao kustos proveo kroz galeriju. - Ime Neolit nose, osim trga i naše folklorno društvo, udruženje žena, stonoteniski i košarkaški klub. Postoji ideja da se u Starčevu podigne spomenik popularnom Kremenku, junaku crtaća o neolitu, jer je i on, civilizacijski, Starčevčanin.

Potrebni stručni vodiči

ARHEOLOZI kažu da je za pohvalu inicijativa Starčevčana da samostalno predstave svoju baštinu, ali i da to istovremeno pokazuje veliku slabost našeg sistema zaštite i prezentacije kulturnog blaga.

- Nije dovoljno da gurnete arheološke nalaze u muzeje, već i da na pravi način interpretirate priču koju oni otkrivaju. To ne sme da dospe u ruke šarlatana, što se često događa. Na prostoru Srbije u praistoriji su se dešavali događaji presudni za potonju sudbinu celog čovečanstva i njihova prezentacija morala bi da bude dostojna. Mi, nažalost, nemamo sistemski rešen način prezentacije naše baštine na lokalitetima, iako je to i veliki turistički potencijal - kaže dr Dragana Antonović.

Starčevačka kultura je otkrivena slučajno 1928. prilikom radova na ovdašnjoj ciglani. Naš veliki arheolog Miodrag Grbić je predvodio iskopavanja i objavio rad o rezultatima, posle čega je u Starčevo došao arheološki tim sa Harvarda što je najbolje svedočilo o značaju otkrića. Reviziona iskopavanja su pedesetih godina 20. veka nastavili velikani srpske arheologije Milutin i Draga Garašanin, a njima su se ponovo pridružili američki naučnici. Poslednja iskopavanja obavljena su 2003. i 2004.

FotoZ. Jovanović

Priča duhovitih Starčevčana da je "ceo svet predgrađe Starčeva" nije baš bez osnova. Pripadnici ranoneolitske kulture sa ovog prostora bili su baštinici svetske neolitske revolucije, procesa u kome su dotadašnji lovci-sakupljači, pripitomili biljke i životinje i prestali da se seljakaju da bi postali pravi seljaci.

Svedočanstvo Istraživanja iz 1939. godine, Foto arhiva

- Starčevačka kultura je kod nas naslonjena na kulturu Lepenskog vira, koja je izvela neolitsku revoluciju u Evropi, ali je pretrpela i uticaje iz Male Azije - kaže arheolog prof. dr Dragana Antonović, specijalista za praistoriju.

Domaćini Petar Andrejić i Darko Ješić, Foto Z. Jovanović

- Njena najvažnija odlika je da predstavlja prvu evropsku civilizaciju ratara i stočara koji ne migrira sezonski, već stvara stalna naselja. Antropološki dokazi svedoče o mešanju ljudi iz kulture Lepenskog vira sa ljudima iz rane faze Starčevačke kulture, kao što su se pozni Starčevčani mešali sa Vinčancima.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)