ISPOVEST MIROSLAVA BOŽINA: Već 15 godina istražuje bogatstva Panonske nizije

NISAM ni kuvar ni lovac ni ribolovac, već jedino "pecam" iz tanjira.

Foto privatna arhiva

Tim rečima Novosađanin Miroslav Božin (68), novinar i publicista, autor knjiga, gastronomskih vodiča i filmskih serijala o salašima i čardama u Vojvodini, otkriva motiv zašto već 15 godina istražuje bogatstva Panonske nizije. Za to vreme, sa filmskom ekipom u kojoj su i čuveni filmski radnik i reditelj Petar Latinović i snimatelj Slavko Pavlović, prošpartali su, kako kažu, celu Vojvodinu u više navrata i prešli gotovo 40.000 kilometara. Posetili su više od 60 čardi na Dunavu, napravili zapise o 40 salaša i sada su na putu da završe još toliko salašarskih priča.

- Poriv da se prihvatim posla je čežnja koja znači i povratak u neka stara vremena - kaže Božin. - Nisam sa salaša. Ja sam sa jaroša, a to znači da je moja rodna kuća u Staparu gledala preko njiva prema Somboru i prema Evropi. Sve je počelo 2005. godine, kada se rodila ideja o knjizi "Čarde na Dunavu", a kasnije i "Salaši za vas". Sve snimamo na osnovu knjige. Napravili smo priče o 65 salaša i čardi i pored toga salašarski rečnik od 100 reči, u kojem prosečan Beograđanin ne zna 80 reči, Novosađanin 60, a deca uopšte nemaju pojma šta je šta. Zato su naše priče prozor u svet, prozor u prošlost.

FILMSKI serijali Miroslava Božina o salašima i čardama trenutno se emituju na dve televizije: RTV Vojvodina i TV Novi Sad. U njima autoru pomažu i vode gledaoce kroz priče čuvena imena našeg glumišta i kulturne scene - Mira Banjac, Miodrag Petrović, Rade Marković, Aleksandar Dunić (Ćirko iz Šojića), profesor dr Slobodan Jović, enolog koji svira i peva o vinima, legendarni književnici Raša Popov i Boško Ivkov, kao i Miroslav Josić Višnjić, pevač Bane Krstić i "Garavi sokak" koji su napisali pesmu "Ajmo na salaš...".

Foto privatna arhiva

- Snimali smo o vinskim i turističkim salašima koji primaju goste i ono što svakodnevno ne može da se vidi ni u selu danas, a pogotovo ne u gradu: mangulice, magarce, konje, krave; pravili smo magareći sir, muzli mleko, probali pečeno prase mangulicu, gulaš od magarca i mangulice, išli u "Zasavicu", na Krčedinsku adu, u Kovilj, Despotovo, Suboticu, Čenej, Stajićevo, Sontu, Belo Blato... To je zapravo nova turistička ponuda koju otvaramo, i na neki način sve smo mi pokrenuli i otkrili i afirmisali salaše i čarde. Sada se svi hvale time. Salaši su bajka, prilika da deca vide tele, kravu, konje...

U BOŽINOVOM učinku su i turistički i gastronomski vodiči, "Čarde na Dunavu" i "Salaši za vas", gastronomski vodiči Subotice, Apatina, brošura za Turističku organizaciju Vojvodine, zavičajna knjiga "Stapar, priče i junaci", koju je napisao zajedno sa istoričarem Branislavom Ćurčićem i u kojoj je 30 priča i obrađeno čak 486 likova.

VODIČI Miroslav Božin na snimanju TV emisije na salašu, Foto S. Bajić

- Na čardama, glavni junak je Dunav. Što bi rekao književnik Miroslav Josić Višnjić, "priča o reci koja teče, čoveku koji priča i o čorbi koja šapuće". Čarde su neprevaziđena mitska mesta, a mi smo pokrenuli lavinu odlazaka na čarde. I to je povratak prirodi, kao i salašima kao radim jedinicama sa tradicijom od 300 godina, a čardama još više, pravljenim na rečnim prelazima. Interesantno, na filskom festivalu u Podmoskovlju 2014. godine osvojili smo prvo mesto sa serijalom o čardama u konkurenciji 240 filmova iz 60 televizija - kaže Božin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije