STANIKA "ZAČINILA" TRPEZE DIPLOMATA: Kuvarica, iz Tečića kod Rekovca, tri decenije kulinarskim umećem oduševljavala ambasadore

Z. GLIGORIJEVIĆ

25. 08. 2020. u 13:00

СТАНИКА ЗАЧИНИЛА ТРПЕЗЕ ДИПЛОМАТА: Куварица, из Течића код Рековца, три деценије кулинарским умећем одушевљавала амбасадоре

Foto Z. Gligorijević

KADA je 1964. godine, posle razvoda od Milivoja, otišla za Beograd, Stanika Rašić (92), iz Tečića, kod Rekovca, nije ni slutila da će joj se život promeniti za 180 stepeni.

I to nabolje. Posao je našla u privatnoj lekarskoj ordinaciji, potom je dve decenije radila kao kuvarica u stranim ambasadama, penzionisala se 1985. godine, ali je za strane diplomate kuvala još celu deceniju. Radila je u svim važnijim rezidencijama, osim u američkoj, 12 godina je živela na Senjaku i Dedinju... Pre 15 godina, 2005, vratila se u svoje rodno selo.

- Počela sam kao sobarica kod tadašnjeg sekretara engleske ambasade Ričarda Kinderslija, ali sam brzo postala kuvarica. Kuvala sam im njihova nacionalna jela, jer nisu jeli srpska. Bilo je naporno, jer sam svakog dana morala da spremam i desert. Potom sam radila u norveškoj, pa u brazilskoj ambasadi. Svaki put bih iznova učila da kuvam njihova tradicionalna jela. Kada sam za jedan prijem u brazilskoj ambasadi za 60 gostiju pripremila dva lonca od po 20 litara njihovog pasulja i tortu, gosti su mislili da sam Brazilka - ponosno priča Stanika.

I kad je otišla u penziju kuvala je i dalje diplomatama iz Perua i Grčke. Najviše gostiju, naša sagovornica je uslužila na oproštajnoj večeri kod Etiopljana, kada je tri dana spremala koktele za 700 ljudi. Pamti i večeru za 60 gostiju u australijskoj ambasadi, na koju je došlo dvostruko više namernika.

Foto Z. Gligorijević

- NJihovo imanje imalo je više od hektar. Trebalo je da pečem roštilj koji se nalazio u jednoj dolini daleko od rezidencije. Pitali su me koliko žena treba da mi pomogne. Kada sam rekla da mi ne treba nijedna, bili su u čudu. Čak sam i za desert napravila sladoled - kaže Stanika.

Uvek je, veli, volela da jelo sa šporeta stavi na sto, a ne da se podgreva od juče. Nije se dogodilo da joj jelo ne uspe, znala je ko šta voli. Zato je bila veoma tražena. Stan u Beogradu dobila je od države, letovala je i obilazila zemlje koje je htela. Što je poželela da obuje i obuče to je i imala. Ćerki Mirjani je jednom kupila italijanske cipele od 25.000 dinara, koliko su u to vreme vredele dve plate. Život joj je bio ispunjen, a i sada je, jer ima troje unučadi i praunuku.

MESEČNO TRI ĆERKINE PLATE

TO je bio posao - ispričala nam je Stanika. - Zarađivala sam više nego da sam radila u bilo kojoj firmi. Kada je moja ćerka Mirjana 1970. godine počela da radi kao medicinska sestra na Prvoj hirurškoj, plata joj je bila 7.000, a moja 20.000 dinara. Kod "sitnih riba" sam dodatno zarađivala. Spremanje večere plaćali su mi 100 dolara. Svi su bili ljubazni prema meni, govorili su srpski jezik i odmah su me prihvatali kao da sam njihova. Dobijala sam poklone za svaki rođendan i Božić, kao i moje ćerke Snežana, Gordana i Mirjana.

"ODBILA" BRANKA PEŠIĆA

BAKI Staniki je, kako kaže, najdraže bilo kada posle večere ambasador dođe u kuhinju da joj se zahvali za večeru. Bilo je kuvarica koje nisu umele da umese hleb. A ona je naučila i da sama razvija kore za lazanje i da ih kuva jednu po jednu.

- Kod Norvežanina su gostovale srpske političarke. Dolazile bi kod mene u kuhinju da uzmu recepte. Kad bi sledeći put došle, rekle bi mi da im jelo nije uspelo. Dolazili su i naši političari, ali ja nisam ulazila u salon. Pokojni Branko Pešić je želeo da me upozna, ali je meni bilo neprijatno. Ambasadorka me je sutradan izribala - priča Stanika kroz osmeh.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)