BRISEL VIŠE STRAHUJE OD PROŠIRENJA NEGO OD RUSA: Može li atinska deklaracija da ubrza procese evrointegracija

ISTA meta, isto odstojanje. Dvadeset godina posle Solunske deklaracije, sa nedavnog samita u Atini poslata je gotovo identična poruka podrške evropskoj budućnosti regiona Zapadnog Balkana, s imaginarinim prijemom na vrhu štapa čiji se konkretni obrisi ne naziru. EU je zaboravila Srbiju na putu integracija. Slična sudbina je zadesila i Crnu Goru.

Foto AP

Ujedinjenoj Evropi nije u ovom trenutku do proširenja, i to je činjenica koju treba uzeti u obzir. Čak ni teatralne opomene koje stižu iz vrha EU, da bi trebalo ubrzati ovaj proces zbog eventualnog daljeg sprečavanja širenja uticaja Rusije na naš region, nisu urodile plodom.

U evropskom integracionom procesu trenutno vlada "mrtvo more". Poslednje klastere smo otvorili još u decembru pretprošle godine. Trenutno imamo otvorena dva, od ukupno šest klastera i 22 od 35 poglavlja. Tek dva su privremeno zatvorena. Glavna zamerka Srbiji za dalji napredak ka EU je nedovoljna usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom, koja se kreće svega oko 53 odsto, u šta spada i neuvođenje sankcija Moskvi, kao i nedovoljni napredak u vladavini prava. Traže od nas i da se više angažujemo na nemogućem prihvatanju nezavisnosti tzv. Kosova.

Ali, Podgorica, koja bespogovorno prati evropske smernice, takođe, svetlosnim godinama je udaljena od članstva, što pokazuje da ništa ne vredi da bi se umilostivile zapadnoevropske prestonice u daljem približavanju. Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u EU u decembru 2009, a kandidat je postala 2012. godine. Jedanaest godina kasnije, to smo i dalje, bez svetla na kraju tunela. Ovim tempom u EU ćemo ući na "sveto nikad".

Trenutno predsedavanje Španije EU, koje traje u drugoj polovini ove godine, neće mnogo toga promeniti u procesu pristupanja. Beograd u Madridu ima pouzdanog saveznika kada je reč o očuvanju teritorijalnog integriteta naše zemlje, i to će se ogledati i tokom aktuelnih šest meseci vladavine. Španci se nijednog trenutka nisu pokolebali po tom pitanju i čvrsto poštuju državni suverenitet naše zemlje. Činjenica da su vlasti s Iberijskog poluostrva preuzele polugodišnju palicu na čelu EU, može u tom smislu samo da nam ide u korist. Ali, kada je reč o budućim postupcima koji će se voditi ka daljem približavanju EU, pomaka nema.

Odluke se unutar EU donose konsenzusom, ali dosta znači i to koje će se teme stavljati u prvi plan i kako će se pristupiti određenim pitanjima, za šta je zadužen domaćin, u ovom slučaju Španija. To što je Španac Đozep Borelj na čelu evropske diplomatije nije isto. On predstavlja direktno evropsku administraciju iz Brisela, koja većinski ima drugačiji stav od Madrida. Španija je već odavno odabrala liniju koju drži prema tzv. Kosovu. Imajući u vidu da u pokrajini defakto postoji druga admnistracija, dozvolili su odvojen put Beograda i Prištine ka EU, da Kosovo ne bi ostalo "rupa u svemiru" unutar EU, ali strogo bez prejudiciranja statusa, uz insistiranje na zvezdici i rezoluciji 1244 SB.

Foto Tanjug/HINA

Suviše su im ranjive teme Katalonije i drugih regiona, da bi se igrali vatrom. To što je desnica na izborima u Španiji nedavno postigla dobar rezultat, ne menja mnogo na stvari. Teoretski, moglo bi samo da poboljša odnos prema nacionalnom pitanju, što bi onda imalo i direktne veze sa poštovanjem teritorijalnog integriteta Srbije, ali bez obzira na to ko je na vlasti u Španiji, crvene linije se jasno znaju. Španski unutrašnji politički čvor tek treba da se razmrsi, jer niko nema većinu, ni desnica, ni socijalisti, ali to neće uticati na pitanje odnosa prema Prištini, kao ni mnogo puta do sada.

Glavni prioriteti Španije na čelu EU, u ovom trenutku su rat u Ukrajini, strateška autonomija, ekološka tranzicija, veća socijalna i ekonomska pravda, jačanje evropskog jedinstva, upravljanje migrantskom krizom, bezbednost u snabdevanju hranom, sajber sigurnost... Insistira se i na pitanju proširenja, ali pre svega kroz rat u Ukrajini, da bi se smanjio uticaj Rusije. U tom kontekstu treba gledati i na pitanje proširenja EU na Zapadni Balkan.

- Unapredićemo procese pristupanja zemalja Zapadnog Balkana i raditi na usklađivanju i saradnji u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, naglašavajući važnost jedinstva i zajedničkih ciljeva u ovom vremenu geopolitičkog rivalstva - ističu u Madridu.

Slaba nada za Prištinu

ŠPANCI su poručili da će pojačati političku posvećenost otpornosti, stabilnosti i bezbednosti regiona Zapadnog Balkana, kao i projektu progresivne integracije regiona unutar Unije. Tako to izgleda u teoriji, ali u praksi ne mrdamo ni makac. Naglasili su i da će podržati stabilizaciju, normalizaciju i nastavak dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Tzv. Kosovo tu ne može da računa na bilo kakav iskorak u integracijama na osnovu jednostrano proglašene nezavisnosti.

Odavno spremni za klastere

I PORED toga što je proces proširenja maltene zaustavljen, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević (na slici) nekoliko puta je govorila da smo spremni za nove klastere. Ona je u izveštaju Vlade Srbije o pregovorima o pristupanju EU od januara do juna ove godine istakla da je uočen napredak u mnogim oblastima i da smo spremni za otvaranje klastera 3 (informaciono društvo i mediji, oporezivanje, obrazovanje, carinska unija, zapošljavanje...)

Foto Tanjug

- Paralelno radimo na otvaranju klastera dva (slobodno kretanje robe, radnika, kapitala, intelektualna svojina...) i pet (poljoprivreda, ruralni razvoj, bezbednost hrane, ribarstvo, finansijske i budžetske odredbe ...) - istakla je ministarka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije