DO MANDATA NA SVOJE PREZIME: Šta bi donele otvorene liste na izborima?

PREDLOGOM da se na narednim izborima u Srbiji glasa po proporcionalnom sistemu kao i do sada, ali uz uvođenje otvorenih lista, što podrazumeva da glasači zaokružuju i imena pojedinaca, kandidata stranaka za poslanike, predsednik SDPS Rasim Ljajić nagovestio je u kom bi pravcu mogle da idu buduće promene pravila u izbornoj trci. Iako se u našoj zemlji godinama polemiše o uvođenju novina oko glasanja, dogodile su se samo dve veće promene - smanjenje izbornog cenzusa sa pet na tri odsto pre dve godine, kao i odluka da poslanički mandat pripadne pojedincu, a ne partiji, što je uvedeno 2011.

Arhiva

U našoj zemlji se više od dve decenije glasa po proporcionalnom izbornom sistemu, sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom i zatvorenim izbornim listama. To znači da se glasa za listu, a ne pojedince. Glasači na oglasnoj tabli biračkog mesta mogu da vide koga su stranke kandidovale za 250 poslaničkih mesta, ali nema direktnog glasanja za određenog kandidata. Ovaj izborni model uveden je kao prelazno rešenje posle 5. oktobra 2000, a zadržao se 23 godine.

U intervjuu za "Novosti" Ljajić je ukazao da su kada postoji politička kriza, izbori uvek najbolje rešenje, i dodao da bi razgovori i dijalog - na koji je deo opozicije koja nedeljama organizuje proteste "Srbija protiv nasilja pozvao predsednik Aleksandar Vučić - trebalo da budu posvećeni i usaglašavanju oko novog modela izbornog zakona.

- Ako se oko nečega slažemo, to je da ovaj zakon nije dobar i da su njegove promene nužne - istakao je Ljajić.

CeSID je ranije predlagao promenu izbornog sistema, uvođenje 250 izbornih jedinica, personalizovanog biračkog listića na kome bi biračima bila ostavljena mogućnost da glasaju i za konkretnog kandidata, a ne samo za političku stranku ili izbornu listu.

- Naš predlog polazi od toga da u jednoj velikoj meri zadovolji geografsku reprezentativnost, kao i reprezentativnost manjina i politička reprezentativnost, da se podigne nivo komunikacije između izabranih predstavnika i građana, da se podigne odgovornost izabranih predstavnika i da se primene pravila igre koja bi posredno uticala i na promene u samim političkim strankama - objasnio je za "Novosti" Bojan Klačar, iz CeSID. - Prema našem predlogu stranka je osvojila onoliko glasova koliko su zbirno osvojili njeni kandidati u izbornim jedinicama u kojima su se kandidovali, umesto aktuelnog principa u kome ukupan broj listića na kojima je zaokružena jedna izborna lista predstavlja ukupan broj glasova koje je ona osvojila u toj izbornoj jedinici. Predstavnik građana postaje onaj koga izaberu građani, a ne stranka, a na osnovu rang-liste kandidata po procentu osvojenih glasova.

U analizi koju je CeSID radio s namerom da obrazloži zašto je potrebna promena sistema navodi se da u Beogradu živi manje od četvrtine ukupnog stanovništva, a da u parlamentarnim sazivima bude oko 35 odsto poslanika Beograđana, a da oko 1,5 miliona birača nema svog predstavnika u Skupštini Srbije. Navodi se i da u izbornom procesu birači više vole da glasaju za pojedince koji ličnim kvalitetima daju garancije za program za koji se zalažu.

I profesori Fakulteta političkih nauka su u više navrata ukazivali da nema idealnog izbornog sistema, ali da bi najvažnije bilo da se ukinu zatvorene liste i da se glasa za pojedince, a ne isključivo liste.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije