KOD KUĆE NE PRIČAM O POLITICI: Intervju za "Večernje novosti"- Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije

DOŠAO sam kod predsednika Toga zajedno sa ministrom spoljnih poslova ove zemlje Robertom Disejom. Pa, ti si me naterao da priznam Kosovo, zašto si sad došao, upitao je lider Toga svog saradnika iz Vlade. Pa, da ti kažem da sam pogrešio i da treba da promeniš odluku i ispraviš grešku, odgovorio je Disej. Ubrzo je stigla nota da ova zemlja povlači priznavanje lažne države.

Foto Nikola Skenderija

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otkrio je za "Novosti" kako je izgledao jedan od razgovora prilikom promene odluka o tzv. Kosovu iz 2019. godine. Naveo je da je Disej jedan od najvećih prijatelja Srbije i dodao:

- Svake nedelje se čujem sa njim. Ne samo da je korektan prema nama, već svim zemljama u okruženju Toga, o nama priča kao da je naš. U čestoj sam komunikaciji sa Peterom Sijartom iz Mađarske i sa ministrom spoljnih poslova Kipra Joanisom Kasoulidesom.

Stiže još jedna nota o povlačenju, pa će na spisku onih koji su povukli priznavanje biti 28 država...

- Da. Nastavljamo sa akcijom otpriznavanja i u narednom periodu će ih biti još. Priština više nema gde da prodre. Mi smo obišli dosta država i predstavili im pravo stanje stvari.

Postoji li šansa da se promeni francusko-nemački plan, da bude prihvatljiv Beogradu, ili će se držati kursa da formalno ili neformalno priznamo Kosovo, odnosno da dobiju stolicu u UN?

- Ako se ne promeni taj pristup, da se ide od svršene činjenice prema detaljima, onda niko ne može da računa da će Srbija na to da pristane. Svima kojima je trebalo smo i predsednik Vučić i ja rekli vrlo jasno da je nemoguće da se uđe u bilo kakve dogovore ako se polazi od toga da je Kosovo nezavisno i da Srbija to treba da prizna. To nikad neće da se dogodi i džabe razgovori o tome.

Javnost se često pita kako izgledaju diplomatski razgovori iza zatvorenih vrata...

- Nema tu neke velike misterije i uglavnom se o tome šta se govorilo na zatvorenim sastancima ispriča i novinarima na konferenciji za štampu. Diplomatija je danas mnogo otvorenija nego što je bila samo do pre nekoliko decenija. I nema nikakvog glamura, kako se često misli, sve liči na poslovne sastanke sa nekoliko tema, posle čega idete na novi razgovor. Naravno, ima stvari koje ne idu odmah u javnost, zato i služe ovakvi susreti, da države mogu neka pitanja da usaglase pre nego što donesu odluku. Meni su naročito u prijatnom sećanju ostali neki razgovori sa državnicima iz Afrike, Azije i Pacifika gde se mnogo govorilo o nekim prošlim vremenima kada su oni gledali Jugoslaviju kao uzor i zbog koje su ušle u Pokret nesvrstanih. To su naši prijatelji sa kojima niko iz Beograda nije razgovarao 30-40 godina, a trebalo je, jer prema Srbiji imaju vrlo prijateljska osećanja i žele da sarađujemo.

Šta vas najčešće pitaju?

- Oni su navikli na naše firme koje su ranije bile prisutne na ovom prostoru, pozivaju nas da dođu da rade ta preduzeća ponovo, a ne znaju ni da većina njih više i ne postoji ili da nisu toliko velika kao što su bila. Zato smo otvorili još jedan odsek u Ministarstvu koji se bavi ekonomskom diplomatijom, da probamo da pomognemo i našoj ekonomiji. To su ogromni potencijali. Zanimljive su te zemlje.

Kada ste se poslednji put čuli sa Sergejom Lavrovom, ministrom spoljnih poslova Rusije?

- Čestitao mi je kada sam izabran za ministra spoljnih poslova, poželeo mi uspeh i očekivanje da se uskoro i sastanemo. Nadam se da će biti prilike za to. Takođe, čestitao mi je i Novu godinu.

Jeste li imali još koga da pozovete osim Lavrova dok je tzv. Kosovo pred Novu godinu bilo na ivici rata?

- Razgovarao sam sa desetinama stranih funkcionera, isto kao i predsednik Vučić i premijerka Ana Brnabić. Nema toga s kim nismo razgovarali i tražili da se obuzdaju vlada u Prištini i Kurti od njihovih namera da napadnu Srbe i da ih proteraju, jer to jeste bio njihov plan. Kada se radi o bezbednosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, nema toga sa kim nećete da razgovarate, pa makar on bio na Kurtijevoj strani. Sa svakim ko može da izvrši pritisak na Prištinu da se povuče i da ostavi Srbe na miru. U ovakvoj situaciji ne birate ko vam je po volji, a ko nije, jer morate da nađete način da zaštitite svoj narod. To je teško, ali ne postoji drugi način da se ostvari najvažniji cilj.

Završetak prethodne godine obeležila je nova kriza na KiM, hapšenje Srba, zatim barikade kao odgovor naših ljudi. Prevaziđena je garancijama međunarodne zajednice za naše ljude. Koliko su čvrste?

- To je veliko olakšanje i velika pobeda, pre svega za naš narod na Kosovu i Metohiji, jer je sprečena nova tragedija koju su mu namenile vlasti u Prištini. Dobili smo čvrste garancije međunarodnih faktora da neće biti dozvoljeno nasilje nad Srbima od strane Prištine, a ispunjeni su i ostali uslovi zbog kojih su barikade i bile postavljene.

Predsednik Vučić je odigrao ključnu ulogu u tome, imao je neviđen pritisak od međunarodne zajednice i teške razgovore, ali pokazali smo veliko jedinstvo države Srbije i našeg naroda na severu Kosova, koje niko nije mogao da slomi. Ovaj protest Srba bio je velika opomena Kurtiju i Prištini da se konačno zaustave, da ne može da ostvari svoj naum da protera Srbe i da vojno osvoji sever Kosova. To su shvatili i oni koji ga podržavaju u međunarodnoj zajednici.

Da li unosite badnjak u kuću, s obzirom na ideološki predznak vaše stranke? Kako obeležavate Božić?

- Božić, badnjak i svi drugi simboli praznika nisu samo stvar vere, nego mnogo više lepe narodne tradicije, koju i moja porodica poštuje oduvek. To nema veze sa ideologijom i partijama, jer ti mali rituali i služe da se različiti ljudi, koji različito misle, ipak, u jednom trenutku ujedine oko nečega što je svima jednako važno, a to su mir, porodica, ljubav prema bližnjima.

Kada ste poslednji put bili u Prizrenu? I ima li išta što vas veže za taj grad osim činjenice da ste tamo rođeni?

- Poslednji put bio sam u Prizrenu pre šest godina, obilazio sam naše manastire Gračanicu, Pećku patrijaršiju i Crkvu Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Oni su pod zaštitom Uneska i tada sam se sreo sa monasima i monahinjama, sa vladikom Teodosijem, razgovarali smo o tome šta država Srbija još može da uradi na zaštiti naših svetinja.

Bio je to prijatan i koristan obilazak, a naročito u Prizrenu gde sam rođen. Ja sam bio vrlo mali kad smo se odselili iz Prizrena, tako da sam vrlo kratko živeo tamo. Ali znate, jedan je rodni grad i on je važniji od svih ostalih u kojima živite posle. A naročito kad je to Prizren, carski grad, jedan od najlepših na Balkanu i mesto gde vekovima u miru žive ljudi različitih vera i kultura.

Da sad nekim slučajem morate da odete sa čela SPS, kome biste prepustili poziciju?

- Polako, tek što sam izabran za predsednika SPS pre dve nedelje, a vi me pitate kome ću da prepustim poziciju. Ne razmišljam o tome, stvarno, ne zato što ću večno da budem predsednik partije, nego zato što smo imali stvarno uspešan i važan Kongres, jedan od najboljih od osnivanja SPS. I imamo mnogo važnog posla u narednih nekoliko godina, i u partiji i u institucijama u koje smo izabrani. U svakom slučaju, u SPS se o najvažnijim funkcijama odlučuje kroz razgovor, pričamo i sa članstvom i sa našim organima, i tako uvek dođemo do najboljeg rešenja koje dugo traje i donosi rezultat. Ja sam vam najbolji dokaz.

Sin Luka je kod vas u stranci. Ima li ambicije da se bavi politikom?

- Zanima ga politika, pomagao je u kampanji. Zanima ga pre svega kako se radi unutar stranke, mislim da ne razmišlja o politici u smislu nekih funkcija i važnih državnih poslova. Jednostavno, upoznao je uz mene mnogo mojih drugova iz partije, to je okruženje u kojem je on od detinjstva i dopalo mu se da se i on pridruži i da bude aktivan. Završio je poslovno pravo, razmišlja čime da se bavi, a da time nekako ne ugrozi mene, jer će uvek postojati priče da sam mu ja nekako pomogao.

Ćerka Andrea je počela da se pojavljuje sa vama na događajima. Ima li ona nameru da krene tatinim stopama?

- Kako vreme prolazi, mislim da je manje zainteresovana za politiku od svog brata. Pošto će uskoro da se opredeljuje čime će da se bavi i šta će da studira, o tome se mnogo priča kod kuće, ima tu različitih planova i interesovanja. Mislim da će upisati Fakultet političkih nauka. Ne novinarski smer, već spoljne poslove. Ali biće onako kako ona bude odlučila, a ja ću to da pozdravim i podržim.

Da li se članovi porodice u potpunosti slažu sa vašim političkim stavovima i jesu li nekada sugerisali da bi oni drugačije postupili?

- Ja se pre svega trudim da to vreme kad smo zajedno ne opterećujem politikom, jer zbog mog posla nemamo baš mnogo vremena da budemo zajedno, pa neću to dragoceno vreme još da kradem za račun politike. Uglavnom se slažu sa mojim stavovima, oni čitaju i gledaju moje intervjue, naravno, ima i stvari o kojima drugačije misle, ali to je njihovo pravo.

Da li ste sastavili spisak potpredsednika SPS?

- Dogovaramo se oko potpredsedničkih mesta i u našim organima i zajedno sa opštinskim odborima. Imaćemo u dogledno vreme i potpredsednike, tako da ćemo da zaokružimo izbor svih organa upravljanja.

Sa jednog porodičnog putovanja, Foto Privatna arhiva

LENKA GLEDA CRTAĆE, A NE UJAKA

A KAKO provodite vreme sa sestričinom Lenkom? Prepoznaje li ona ujaka na televiziji?

- Lenka je mezimica svih nas. U martu će da napuni dve godine, njoj je važnije da se igra i da gleda neke crtaće nego ujaka na televiziji. Ima za to vremena.

IMA PRIJATELjA

A POSTOJE li u politici iskrena prijateljstva i ko je u vašem krugu prijatelja?

- Za razliku od mnogih, ja mislim da ima ličnih prijateljstava u politici. A imam dosta iskustva i u domaćoj i u međunarodnoj politici. Možda grešim, ali polazim od sebe. Ako ja nekog smatram prijateljem, onda očekujem da i neko mene smatra za prijatelja. Znam da u politici to nije često i da može da bude čak i opasno, ali stvar je ličnog karaktera kako doživljavate politiku - kao zverinjak i arenu gde svi gledaju da istrebe onog drugog, ili kao posao u koji ulazite sa dobrom namerom da rešite neki problem tako što sarađujete sa ljudima. Ja sam pristalica ovog drugog. Smatram da imam prijatelje u politici i u Srbiji i u inostranstvu. Vučić je moj prijatelj, ne samo koalicioni partner. Imali smo mnogo situacija kada probleme nismo rešavali kao koalicioni partneri, nego kao prijatelji koji zajednički rade da reše neki problem za svoju zemlju.

USPEM DA NASMEJEM ČAK I VUČIĆA

A USPEVATE li ponekad da nasmejete Vučića, koji za sebe kaže da nije tako šarmantan kao vi?

- Pa desi se čak i to, Vučić je po prirodi ozbiljan, nekada i previše ozbiljan, ali i ja sam takav, samo što mislim da nekad možemo da smanjimo pritisak ili neku tešku temu, ako je za trenutak opustimo. Takvi su nam karakteri i temperamenti, nije to ništa loše. Naprotiv, često se dopunjavamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije