NA IST RIVERU RAZBUKTAN RAT REZOLUCIJAMA: Naša država podržala deklaraciju o humanitarnoj situaciji u Ukrajini

SUKOBI na istoku Evrope dobili su istureni front na Ist Riveru, gde se zahuktava diplomatski rat rezolucijama i deklaracijama, pa je i Srbija pod sve jačim pritiskom ne samo da podrži predložena dokumenta, nego i da ih kosponzoriše.

Arhiva

Beograd će, međutim, i tu ostati dosledan, i podržaće sve rezolucije koje se tiču poštovanja međunarodnog prava i teritorijalnog suvereniteta, ali neće dizati ruku za sankcije Rusiji.

Tako je Srbija juče podržala rezoluciju o humanitarnoj situaciji u Ukrajini, koju su predložile Francuska i Meksiko.

Za nju je glasalo 140 država, pet je bilo protiv (Rusija, Belorusija, Severna Koreja, Eritreja i Sirija), a 38 uzdržano, među kojima su Kina, Indija, Kuba, Etiopija, Iran, Kazahstan, Južna Afrika...

Beograd je bio spreman da podrži i rezoluciju o humanitarnoj situaciju koju je podnela Južna Afrika, ali se o ovom dokumentu na kraju nije ni glasalo.

Naime, nakon što je usvojen francusko-meksički tekst, predstavnik Ukrajine tražio je da se glasa da li da se rezolucija Južne Afrike uopšte uzme u razmatranje. To je podržalo 50 zemalja, 67 je bilo protiv, a 36 uzdržano (među kojima i Srbija), tako da se o ovom dokumentu članice nisu ni izjašnjavale.

Foto: Novosti

Predstavnik Ukrajine u UN optužio je Južnu Afriku da je podnela svoju rezoluciju bez prethodne konsultacije sa Ukrajinom i naveo da je tekst ovog dokumenta "brat blizanac" ruske rezolucije o humanitarnoj situaciji koju je SB odbio u sredu uveče.

Iako je na Beograd vršen pritisak od EU i pojedinih zapadnih zemalja, da bude među 88 članica UN koje su kosponzorisale predlog Francuske i Meksika, naša država je odlučila da ne učestvuje u ovakvim akcijama i da se, što je više moguće, drži po strani

Inače, ove dve humanitarne rezolucije koje su se našle juče u Generalnoj skupštini izazvale su prethodnih dana žestoke podele u UN. Naime, u francusko-meksičkom tekstu navodi se da su "vojna ofanziva Rusije na suverenu Ukrajinu i humanitarne posledice toga u razmerama koje međunarodna zajednica decenijama nije videla u Evropi". Izražava se žaljenje zbog ruskog granatiranja, vazdušnih napada i opsade gusto naseljenih gradova, posebno Marijupolja na jugu zemlje i insistira da "Rusija hitno prekine sva neprijateljstva protiv Ukrajine" i da se ruske trupe povuku.

Međutim, Južna Afrika, protivila se francuskom pristupu, uz argument da umetanje političkih formulacija može gurnuti u drugi plan humanitarni aspekt i pomoć civilima. Južnoafrički nacrt rezolucije, za razliku od francusko-meksičkog, ne targetira samo Rusiju, već poziva sve strane na trenutni prekid neprijateljstava kao prvi korak u poboljšanju humanitarne situacije i podstiče "politički dijalog, pregovore, posredovanje i druga mirna sredstva u cilju postizanja trajnog mira".

O razmeri pritisaka pod kojima je Srbija, ali i druge zemlje koje bi da zadrže balansiran stav u ukrajinskoj krizi, govori i to što je Meksiko, koji je odbio da uvede sankcije Rusiji, zajedno sa Francuskom predložio rezoluciju sa znatno oštrijim tekstom nego što je južnoafrički dokument. Naši sagovornici ovaj potez Meksika tumače kao iznuđen, da bi bar donekle pokazali da su na liniji sa Zapadom i ublažili ogromne pritiske kojima su izloženi.

Foto Privatna arhiva

Naši sagovornici ukazuju da tek sledi inflacija raznih deklaracija i rezolucija i da će pozicija naše zemlje biti sve teža. Nekadašnji ambasador u našoj misiji pri UN u Ženevi Branko Branković francusko-meksičku rezoluciju vidi kao političku vežbu Zapada, jer teško da mogu da prođu u Generalnoj skupštini sa nečim žešćim protiv Rusije:

- Pošto Evropa nije spremna da za račun američkih interesa uđe u rat sa Rusijom, sada moraju da rade nešto oko Ukrajine. Ovim humanitarnim rezolucijama donekle spasavaju obraz, jer su Ukrajinu praktično gurnuli u ovu situaciju, prihvatajući i podržavajući državni udar kada je na vlast došao Zelenski. Biće još dosta tih rezolucija, koje će za osnovu imati humanitarni deo. Taj aspekt je, naravno, dosta važan, ali u ovom slučaju mislim da je glavni motiv da se pitanje Ukrajine drži koliko-toliko "vrućim", u fokusu na političkoj svetskoj sceni. Jer, kako stvari stoje, Rusi rade svoj posao, Zapad suštinski protiv toga ne može ništa, a EU nije u stanju i ne želi da se uopšte upliće u nešto iz čega može da izađe izgorelih prstiju.

UZ RUSIJU STALA KINA, 13 UZDRŽANIH

U SREDU uveče u Savetu bezbednosti UN nije prošla ruska rezolucija o humanitarnoj situaciju u Ukrajini, što je po mnogima još jednom pokazalo da velike sile zapravo ne brinu za stradanje civila i patnje ljudi, već isključivo o balansu političkih snaga. Da bi dokument prošao u SB, potrebno je najmanje devet glasova u telu od 15 članova, i da nema veta od ostale četiri stalne članice koje imaju pravo da ga ulože. Rusija je za svoju rezoluciju dobila podršku samo od Kine, a 13 ostalih članova SB je bilo uzdržano - Francuska, Velika Britanija, SAD, Indija, Irska, Kenija, Meksiko, Norveška, Albanija, Brazil, Gabon, Gana i UAE.

Francuska i Meksiko takođe su pokušale da svoju rezoluciju proguraju na SB, ali pošto bi ona teško dobila "zeleno svetlo" ovog tela, posle konsultacija je odlučeno da se dokument "premesti" u Generalnu skupštinu.

To se desilo i sa prvom rezolucijom u kojoj je izraženo žaljenje zbog agresije Rusije u Ukrajini, koja nije prošla u SB pa je stavljena na dnevni red GS, gde je za nju glasala 141 članica, pet je bilo protiv, a 35 uzdržanih. Zapadne države pozdravile su ishod glasanja kao demonstraciju globalne izolacije Rusije, dok je po nekima ovaj skor pokazao da i dalje značajan deo sveta ne stoji bezuslovno uz poteze i direktive zapadnih sila.

NEBENZJA: SRBI VAM KOLATERALNA ŠTETA

KOMENTARIŠUĆI, kako je rekao, "manipulaciju humanitarnim principima od strane Zapada" ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja u svom obraćanju u GS podsetio je da je juče bila godišnjica početka agresije SAD i njenih saveznika u NATO na SRJ:

- NATO je sproveo 35.000 vojnih letova i SRJ bombardovao sa 10.000 tona eksploziva, što je snaga kao pet atomskih bombi, koja je bačena na Hirošimu. Hiljade objekata su uništene, više od 2.000 Srba je stradalo, žena, dece, staraca, a kasnije su cinično nazvani koletaralnom štetom. Agresija protiv SRJ od strane NATO je bio prvi napad u Evropi na suverenu državu od 1945.

Preporučujemo

Svet

3 4

BAJDEN SE SAD DODVORAVA KINI: Amerika "kleči" pred Pekingom zbog Rusije

24. 03. 2022. u 19:21

Društvo

2 24

KUSTURICA O RATU U UKRAJINI: To je drugi čin NATO bombardovanja Srbije, svet prolazi kroz dekonstrukciju moći

22. 03. 2022. u 21:42

Svet

16 10

OGLASIO SE STOLTENBERG: NATO poziva Kinu i Belorusiju da se priklone njihovoj strani

23. 03. 2022. u 15:34

Svet

1 5

ZAHAROVA PORUČILA BELOJ KUĆI: Severni tok 2 se sam zatvorio, niste to vi tražili?

22. 03. 2022. u 01:57

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije