Makedonija član NATO već u januaru 2019.

OD STALNOG DOPISNIKA

ZATEČENOST vlasti u Skoplju neplaniranim ishodom nedeljnog referenduma bez neophodnog cenzusa o Sporazumu sa Grčkom promenom imena u Republika Severna Makedonija i priključivanju EU i NATO, troši se u dramatičnom traganju za izlaznim rešenjem. Plan A je da premijer Zoran Zaev obezbedi u Saboru dvotrećinsku većinu kojom bi se ozvaničio Sporazum, plan B su vanredni izbori već 25. novembra.

Da vreme curi jasno je i Zapadu, pa je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u utorak poručio da očekuje da će pregovori o pristupanju Makedonije Alijansi biti zaključeni do januara 2019. godine, ali da je sada "na Skoplju da odluči o narednim koracima". Ako se primeni Sporazum o promeni imena, Skoplje bi dobilo stolicu u NATO već početkom 2019. godine.

Obezbeđenje dvotrećinske većine u jednodomnom parlamentu sa 120 poslanika znači minimum od 80 glasova za ozvaničenje Sporazuma sa Grčkom, potpisanog juna u Prespi. Ali takve većine vladajuća koalicija u parlamentu sa "svoja" 72 poslanika sada nema. Čak je u tom bloku od 72 poslanika "za" upitan glas Ferida Muhića, koji nije glasao za ratifikaciju akta sa Grčkom, i moguće je da se i sada uzdrži, pa bi blok imao tek 71 poslanika.

Tako traganje za željenih devet ili deset glasova "za" u parlamentu vodi u poslanički klub VMRO-DPMNE i koalicionih partnera sa 48 poslanika. Nekolicina poslanika iz opozicije je u nedelju glasala na referendumu, ali su izjavili da neće podržati ustavne izmene.

Pročitajte još:RUSIJA O REFERENDUMU U MAKEDONIJI: EU, NATO i SAD “jure” da uvuku Skoplje u NATO

Postreferendumski ohrabreni Hristijan Mickoski tvrdi da je poslanička grupa VMRO-DOPMNE monolitna, da je protiv Sporazuma, jer su građani poručili da je taj "izdajnički akt - mrtav" i ne veruje u mogućnost narušavanja bloka - prebegom poslanika na drugu stranu.

A na njoj su vladajuća makedonsko-albanska koalicija "Za evropsku Makedoniju", koju predvode lider socijademokrata (SDS) i premijer Zoran Zaev i čelnik Demokratske unije integracija (DUI) Ali Ahmeti sa albanskom opozicijom koja bezrezervno podržava "dogovor sa Grčkom i put u NATO i EU".

Kako se u nekim analizama navodi, izvesno je da bi na brzim izborima sadašnja koalicija "Za evropsku Makedoniju" prvi put mogla da izađe sa jedinstvenom listom u cilju obezbeđenja dvotrećinske većine u parlamentu.

S druge strane, u tome bi mogla da "pomogne" i opozicija ukoliko bojkotuje izbore. Kolebljivost Mickoskog u pogledu prihvatanja izbora ("referendum nije bio za izbore") možda nagoveštava i mogući bojkot "ishitrenog i nepripremljenog glasanja". Lider opozicije u startu zahteva najmanje 100 dana do izbora, tehničku vladu, što se ne uklapa u rokovnik obaveza prema sporazumu sa Atinom i njenim zadacima na ratifikaciji početkom iduće godine.

"GLAS" NARODA

POSTREFERENDUMSKI "huk" u javnosti Makedonije ne jenjava i bukvalno nema mesta, na ulici, u kafiću, pijaci, bakalnici, čajdžinici, na fakultetima, da se o tome ne raspravlja.

- Sada je još jači naboj među narodom u iščekivanju rešenja i svi se pitaju "šta sada" - kaže za "Novosti" skopski modni frizer Jovanka Stamenković Mitrevska. - O ovome se kod mene u salonu debatuje po čitav dan. Drugih tema i nema. Svi priželjkuju dogovor, a ne dalje podele koje se neće poravnati ni na tim vanrednim izborima.

Pročitajte još:IVANOV PORUČIO ZAEVU: Vreme je za odgovornost za neuspeh referenduma; Očekivana podrška EU i NATO-u od preko 80 odsto smanjila se na 36,9%

KONAČNI REZULTATI

PREMA konačnim rezultatima Državne izborne komisije u Skoplju, glasalo je 666.743 građana ili 36,91 odsto od ukupno upisanih 1.806.336 punoletnih državljana Makedonije. Na pitanje "Da li ste za članstvo u EU i NATO, uz prihvatanje sporazuma o imenu između Republike Makedonije i Republike Grčke", "za" je glasalo 91,46 procenata, ili 609.813 građana, a "protiv" se izjasnilo 5,65 odsto ili 37.700. Nevažećih listića je bilo 19.221 ili 2,89 procenata.