BRITANSKO "gudbaj" Evropskoj uniji izaziva previranja među preostalih 27 članica doskorašnje familije, ali ni "odbeglo" Ostrvo ne zapljuskuju mirne vode. Holandski desničari dižu odmah glas za izlazak iz Unije, dok bi Škotska da napusti Ujedinjeno kraljevstvo, kako bi se potom pridružila Evropskoj uniji. Sve to zagreva i debatu o budžetu evropske porodice.

Lider holandske desničarske Slobodarske partije (PVV) Gert Vilders, koji od 2004. godine živi pod zaštitom holandskih specijalnih snaga, pošto je Al kaida raspisala nalog za njegovo ubistvo, izjavio je, tako, da će, ako postane premijer Holandije, prvo zaustaviti masovnu imigraciju iz islamskih zemalja. A odmah potom će, kaže, pripremiti mehanizam za "negzit", odnosno za holandsko napuštanje EU.

S druge strane, bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk nije dugo čekao sa izjavom da Brisel ima razumevanje za želju "nezavisne" Škotske za eventualno pridruživanje EU, posle izlaska Velike Britanije. Škotska premijerka Nikola Sterdžen je, naime, posle "bregzita" najavila da će Škotska tražiti puno članstvo u EU, a Tusk je u intervjuu za britanske medije, odgovarajući na pitanje da li će EU na taj stav gledati povoljno, rekao da ne sumnja da će "svi biti oduševljeni".


PROČITAJTE JOŠ:
Odlazak Britanije iz Evrope: EU se prvi put smanjila u svojoj istoriji

Ipak, dodao je, bilo koja buduća ponuda nezavisne Škotske neće biti automatski prihvaćena. Vlada Velike Britanije, međutim, ne podržava zahtev škotske vlade za održavanje još jednog referenduma o nezavisnosti, odnosno ponovnom pridruživanju EU:

- Osećam se škotski posle "bregzita", ali moram da poštujem unutrašnju debatu u Velikoj Britaniji - rekao je Tusk.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc, za to vreme, preti vetom ako Evropska komisija bude insistirala na predlogu da države članice moraju plaćati u budžet Unije 1,11 odsto svog BDP. Kurc je za austrijske medije rekao da Evropska komisija, ako bude podnela takav predlog, neće dobiti podršku Beča, a smatra da to neće učiniti ni druge zemlje "neto uplatnice": "Stavićemo veto!", poručio je.

Gert Vilders,foto EPA

Za 20. februar zakazan je vanredni samit EU o finansijskom okviru za period od 2021. do 2027. godine. Više država "neto uplatnica", koje uplaćuju više nego što dobijaju iz budžeta Unije, žele da ostane "članarina" na jedan odsto BDP. No, Evropska komisija predlaže 1,11 odsto, a Evropski parlament čak 1,3 odsto.


NEMAČKI DA BUDE GLAVNI JEZIK

GENERALNI sekretar Slobodarske partije Austrije (FPO) Herbert Kikl ocenio je da bi, posle odlaska Britanije, nemački trebalo da bude vodeći radni jezik u EU: "Trenutno je engleski najvažniji radni jezik. Francuski i nemački su formalno izjednačeni, ali u realnosti se ne koriste toliko, kako u usmenim pregovorima, tako ni u pisanim dokumentima", rekao je Kikl. Podsetio je da posle "bregzita" svega jedan odsto građana EU ima engleski kao maternji jezik - građani Irske i Malte.