Francuski predsednički kandidat Melanšon: Otkinuli smo Kosovo od Srbije

PARIZ:

OD STALNOG DOPISNIKA

TREBA li da zaboravimo da smo mašinerijom NATO od Srbije otkinuli Kosovo koje ne priznaje ogroman broj zemalja, odnosno većina čovečanstva?

Tim pitanjem obratio se juče francuski predsednički kandidat Žan Lik Melanšon pred više od 70.000 svojih pristalica na predizbornom mitingu u Marselju.

Melanšon je poručio da se Evropa nalazi pred velikom opasnosti od mogućeg rata.

- Treba li zanemariti činjenicu da Albanija s jedne strane, Grčka i Bugarska svaka sa svoje, pokazuju prstom na Makedoniju i određuju deo kao da je to njihova teritorija?

Kandidat francuske krajnje levice je poručio da problem ne postoji samo na istoku kontinenta.

- Šta biste rekli Valoncima kada bi Flamanci hteli da ih napuste? Ili Škotlanđanima ukoliko ne žele granicu koju je bregzit postavio između njih i Evrope? Ili Ircima koji nisu imali granicu među sobom, a sada je imaju? - rekao je.

Žan Lik Melanšon je zato predložio organizovanje bezbednosne konferencije u Evropi da bi se od Atlantika do Urala utvrdile tačne granice zemalja, posle teritorijalnih problema koji su se pojavili poslednjih decenija. Naveo je mnogobrojne primere, od Krima, preko Gibraltara do Kipra koji je, kako je istakao, podeljen na dva dela posle turske okupacije.

Kandidat za predsednika Francuske je istovremeno poručio da njegova zemlja treba da izađe iz Severnoatlantske alijanse.

- Predlažem vam da se povučemo iz smrtonosnog i uništavajućeg lanca NATO. Što pre, to bolje - rekao je Melanšon koji je nosio maslinovu graničicu na reveru kao simbol mira.

On je poručio da na Starom kontinentu neće nikakav rat, ni mali, ni srednji, ni veliki.

- Povukao bih saglasnost koju je Fransoa Oland dao da se postavi raketni štit u Poljskoj pod izgovorom iranske pretnje, a koji je, u stavari, danas uperen protiv Rusije - nalgasio je Melanšon.

Kandidat krajnje levice u poslednje vreme beleži veliki skok u ispitivanju javnog mnjenja. Donedavno je imao samo 10 odsto, a dve nedelje pred izbore izbio je na treće mesto s 18 odsto i tendencijom daljeg rasta, ispred republikanca Fransoa Fijona sa 17 i ispod liberalnog levičara Emanuela Makrona i krajnje desničarke Marin Le Pen koji se kotiraju na oko 24.