Od starina Marija pravi umetnička dela

U malenom, ušuškanom prostoru u Novom Beogradu, Marija Veličić Krnjajić (34) svakog dana stvara čaroliju. Iznajmljeni lokal pretrpan je starinama, kredencima, vitrinama, ormarima, ogledalima, trpezarijskim stolovima, koji kad prođu kroz ruke ove vredne mlade žene postaju prava umetnička dela. Već treću godinu, u svom ateljeu Shabby dream, koji radije naziva radionicom, ostvaruje snove budućim vlasnicima jedinstvenih komada nameštaja.

Zaboravljeni drveni kredenac, oguljen i polomljenih ručki, ogledalo izanđano, u kom samo Marija vidi lepotu, rasklimani regal... posle nekoliko nedelja vrednog rada postaju primerci dostojni najluksuznijih salona, raskošnih domova i časopisa za uređenje enterijera.

PROČITAJTE JOŠ: Banjalučani: Uz "orlove" svuda, idemo i u Beč!

Kada je počinjala, u Beogradu se gotovo niko nije bavio ovom vrstom redizajniranja nameštaja. A još je neobičnije da je baš ona postala inovator i učitelj mnogim restauratorima koji danas se bave italijanskim šebi šikom, jer je, sa završenom višom medicinskom školom, deceniju radila kao kozmetičar!

Vešte ruke, kaže, u genima su joj. Otac slika, stričevi su arhitekte, a baka po mami Italijanka, čime Marija pravda neopisivu ljubav ne samo prema italijanskom stilu uređenja domova, već i prema ovoj zemlji uopšte. A počelo je spletom nesrećnih okolnosti, u jednom od najtežih momenata u njenom životu, pa je isplivao talenat koji je oduvek nosila u sebi.

- Upravo sam se bila porodila sa trećim detetom i bila prinuđena da živim bez porodiljskog, jer poslodavac sa kojim sam trenutno u sudskom sporu nije želeo da mi isplaćuje nadoknade - priseća se gorkih početaka Marija. - Nešto sam morala da radim, od nečega je moralo da se živi. I suprug je u to vreme promenio posao i to je bio izuzetno težak momenat. Pošto nisam od onih koji u nevolji sednu i tuguju, kada bih završila obaveze oko Maše (10), Andreja (3) i najmlađe Milice (2), sređivala sam nekoliko starih komada nameštaja za sobu najstarije ćerke.

Naslednica: Maša lakira komodu

Prijatelji su reagovali glasnim oduševljenjem. U inače gust raspored, Marija je umetnula i kurs engleskog redizajna nameštaja, koji ju je uverio da to što je tamo čula i videla zapravo već zna. Odlučila je rizikuje i uložila je svu ušteđevinu u kupovinu starog nameštaja, italijanskog stila, "prevrnula" antikvarnice i u kuhinjici zemunskog stana, dok anđeli spavaju, počela da "oživljava" stari nameštaj.

- Na fejsbuk-stranice sam kačila slike i brzinom svetlosti sve prodavala - priseća se naša sagovornica. - Sada se smejem, ali prodala sam čak i svoj nameštaj, pe me muž ponekad u šali pita hoće li išta ostati nama.

PROČITAJTE JOŠ: Penzioner, a niže zlatne medalje

Iz kuhinje se preselila u radionicu. Dobar glasovi se sve brže širio, jer je nameštaj sa njenim zaštitnim znakom, anđelima, mnoge ostavio bez daha. Danas joj prepuštaju da sama odluči o bojama, stila, pa čak i o uređenju enterijera. Nekada joj klijenti donose stari nameštaj, a nekada imaju samo ideju, pa Marija sve sama nabavlja. "Ruke" Marija, kako kaže, nikada nije želela da naplaćuje previše, jer zna gde živi. I zahvaljujući njoj, bajkovite, umetničke komade nameštaja mogu da poseduju i oni sa ne tako dubokim džepom.

I MAŠA UMETNIČKA DUŠA

MALENI atelje sve više postaje porodična manufaktura. Podrška porodice i razumevanje supruga Aleksandra čine da sve više domova širom Srbije krasi Marijin nameštaj sa dušom. Pomaže joj i ćerka Maša, koja je takođe umetnička duša, a sve stolarske radove završava otac.