SVETSKI ŠAMPION PO BROJU IZRAĐENIH INSTRUMENATA: Napravio 40.000 fagota

ŽIVAN Šarčević iz Male Moštanice čuva tajnu jednog od najsloženijih zanata - izrade fagota. Sedamdesetšestogodišnji majstor napravio je, čak, 40.000 ovih instrumenata! Šampion sveta po broju urađenih fagota, jedinstven je i po tome što ih od početka do kraja sam vešto oblikuje.

- Dobar instrument pravi jedna ruka, jedna duša. Bez mnogo ljubavi i truda nema pravog zvuka - otkriva nam virtuoz svog zanata.

Sa Šarčevićem razgovaramo u njegovoj hobi radionici. Pokazuje nam drvene delove fagota, koje je pažljivo rezbario, lakirao i čuvao decenijama. Otkako se iz Nemačke vratio u rodno mesto, kaže, ima vremena da eksperimentiše. Želi da napravi najbolji fagot na svetu.

- Mnogo sam radio. Nisam znao šta je nedelja, praznik, godišnji odmor - govori.

- Otišao sam u Nemačku 1966, bilo je problema u porodici, otac se ženio više puta i morao sam da izaberem svoj put. Dopadao mi se ton fagota. Sasvim slučajno upoznao sam gospodina Šrajbera, koji je bio najveći proizvođač ovog instrumenta i klarineta. Zaintrigirale su ga neke moje ideje i predložio mi je da ostanem kod njega godinu dana. Ta godina pretvorila se u pet decenija.

Tajne zanata Šarčević je naučio od svog oca. On je, kako kaže, bio izvrstan graditelj harmonika.

- Po očevoj želji morao sam da radim sve - priča nam Šarčević. - Čak i da štimujem instrumente. Zato kad napravim fagot i predam ga muzičaru, može odmah da izađe na binu. Štimovanje fagota je zahtevan posao, potrebno je godinu dana dok se instrument ne dovede u red.

Šarčević kaže da jedini lični pečat koji majstor sme da ostavi na instrumentu jeste zvuk. Kažu da se njegovi instrumenti i prepoznaju po njemu.

- Svuda u svetu najvažnije je da kasa zvoni. Onaj ko radi samo za novac neće da napravi dobar instrument. Samo majstor koji se posveti instrumentu, toliko da postane deo njega, može da očekuje da će nešto da napravi. Moji fagoti su moja deca - objašnjava graditelj.

Jedan od Šarčevićevih instrumenata, najpoznatiji svetski fagotisti nazvali su "imperator". Pokazalo se da ima najbolji zvuk.

- Dobar fagot traži mnogo. Sve ono što malobrojni proizvođači ovog instrumenta ne rade - govori Šarčević. - Nekim slučajem u našem kraju - Srbiji, Crnoj Gori i Bosni raste najbolji javor. Za fagot najčešće koristimo beli javor, a postoji i posebna vrsta zbog koje je pre mnogo vekova ovde dolazio Antonio Stradivari za svoje violine. Od tog javora mnogo je teško napraviti fagot. Skup je, teško ga je lakirati, ali ako taj postupak uspe - instrument je fantastičan.

Za svoje fagote Šarčević voli da kaže da ih je napravio Bog, a ne on.

- U prirodi mora da se nađe zona gde raste pravo drvo, na određenoj nadmorskoj visini i strani sveta. Mora da se zna u koje doba godine se seče, kako i koliko godina se neguje balvan, da se na pravi način izvadi isečak za instrument, mora da se pazi gde su visoki, a gde duboki tonovi... Ako se sve to skupi, imaćemo veličanstven instrument za koji kažu da ima najlepši ton - objašnjava on.

Kod Šarčevića, osim iz svih delova Srbije, stižu narudžbine iz celog sveta. O njegovim instrumentima maštaju i najveći svetski fagotisti.

- Jedan od najvećih fagotista Serđo Azoliniji, koga zovu vanzemaljac, često dolazi kod mene. Iako svira na originalnom "hekelu", godinama čeka moj instrument - priča Šarčević.

- Ali, ne mogu da mu dam nešto što nameravam da ostavim svom detetu. U fagote, koje sam pravio za svoju dušu, uložene su decenije i decenije rada. "Hekel" na koji se čeka i 12 godina košta više od 50.000 evra, a muzičari koji su probali moje instrumente kažu da oni vrede još više.

Šarčević, ipak, umetnicima pozajmljuje instrumente za neke posebne koncerte.

- Od mojih instrumenata moram da zaboravim svih 40.000 koje sam uradio kod Šrajbera. Tamo sam radio za platu i pravio sam ih kako drugi diriguje. Moja deca su instrumenti koje sam pravio za svoju dušu. Ima ih tridesetak. Na njima mahom sviraju Italijani. Pokazalo se da su oni najbolji fagotisti - kaže sagovornik i pokazuje nam repliku najboljeg "Hekelovog" fagota iz tridesetih godina prošlog veka, za koju kažu da je bolja od originala.