Lopovi vrebaju i bankovne račune

FALSIFIKOVANA sudska presuda bila je nedavno dovoljna grupi prevaranata da sa računa Agencije za kontrolu letenja ukradu 57 miliona dinara i da istu stvar zamalo izvedu sa računima „Telenora“ i „S lizinga“. Ako tako nešto može da se dogodi ozbiljnim preduzećima, ne iznenađuje što su se mnogi građani zapitali „koliko su bezbedni njihovi računi u bankama“.

Iako se krađa novca sa računa obično vezuje za visokotehnološki kriminal, u ovom slučaju prevaranti su se oslonili na „klasična“ sredstva - napravili su falsifikovanu sudsku presudu za prinudnu naplatu. Lažni dokument su potom jednostavno poslali na izvršenje posebnom odeljenju Narodne banke u Kragujevcu, koje je po nalogu skinulo novac „dužniku“.

Uprkos ovakvim primerima, banke tvrde da su računi njihovih klijenata „sigurni i višestruko zaštićeni“. U gotovo svim bankama kažu da primenjuju najsavremenije bezbednosne sisteme, kako bi mogućnost neovlašćenog upada u sistem bio sveden na mimimum. Koje sisteme konkretno koriste, i na koji način štite svoje klijente, bankari ne žele da otkriju. IT zaštita koju primenjuje konkretna banka predstavlja nepoznanicu čak i za većinu službenika same banke.

Iako se dešavalo da „hakeri“ upadnu u sistem i tako ugroze sigurnost podataka, kao što je bio slučaj krajem 2011. godine kada je zbog toga ugašeno nekoliko hiljada „viza“ kartica u regionu, mnogo češće su na meti pojedinačni klijenti. Različitim metodama prevare, kriminalci dolaze do podataka sa kartica koji se zatim koriste za podizanje novca ili kupovinu, najčešće u drugim zemljama.

U poslednjih sedam godina u Srbiji je zabeleženo oko 4.000 krivičnih dela vezanih za zloupotrebu platnih kartica. Krivične prijave su podnete protiv 1.331 počinioca, a uhapšeno je njih 34.

- Jedan od najpopularnijih načina da se dođe do podataka sa kartica je „fišing“ - objašnjavaju u policiji. - To je internet-

-prevara u kojoj prevarant šalje elektronsko pismo u ime banke u kojoj potencijalna žrtva ima račun. U pismu stoji „da banka radi na poboljšanju bezbednosnih procedura i da je potrebno da klijent prati hiperlink koji je dobio u mejlu“. Link ga potom vodi na “kloniranu” stranicu banke gde od njega traže da unese svoje podatke uključujuči i pin kod.

Prevaranti, ukazuju u policiji, često koriste i takozvani „farming“. Tada se napravi veb-stranica, identična nekom sajtu za prodaju i ponudi se proizvod po, izuzetno niskoj ceni. Žrtve im tada daju podatke o svojim karticama, verujući da zapravo kupuju taj proizvod.