Vladimir Medan: U 2018. već zaradili 7,8 milijardi

KOMERCIJALNA banka je u prvih 11 meseci ove godine ostvarila profit od 7,8 milijardi dinara, odnosno oko 66 miliona evra, čime je već za deset odsto premašila plan profitabilnosti za celu 2018. godinu. To će biti najbolji poslovni rezultat koji je banka ostvarila poslednjih godina. Pod boljom profitabilnošću podrazumevam da smo u svim segmentima poslovanja obezbedili ili rast ili uštede, i to ne na - uštrb kvaliteta pruženih usluga - kaže, u razgovoru, za "Novosti", predsednik izvršnog odbora Komercijalne banke Vladimir Medan, koji je na čelo ove finansijske institucije došao pre devet meseci.

PROČITAJTE JOŠ - Komercijalna banka dobila šefa

* Kakvi su drugi pokazatelji poslovanja?

- U istom periodu beležimo rast kapitala za 34 miliona evra. Tako je ukupni kapital banke sada 67 milijardi dinara. Kapital je, praktično, sidro banke, koje obezbeđuje sigurnost svim našim klijentima. Njime banka garantuje za svoje poslovanje.

PROČITAJTE JOŠ - Komercijalna banka dominirala na tržištu akcija

* Koliko banka ima prikupljene štednje?

- Komercijalna banka je lider po štednji građana, koja, prema poslednjim pokazateljima, iznosi više od 1,65 milijardi evra.

* Uskoro vas očekuje privatizacija. Kakav je odnos banke sa EBRD, kao manjinskim vlasnikom?

- To nije pitanje za menadžment banke, već za njene vlasnike. Naš zadatak je da upravljamo bankom i održavamo njen rast i profitabilnost.

* Da li američki fond Ripplewood Advisors želi da kupi 20 odsto Komercijalne banke i "Telekoma Srbija"?

- To je pitanje za akcionare, a mi kao menadžment nemamo nikakve spoznaje o tome, osim medijskih navoda. Bilo kakav odgovor na ovo pitanje bio bi u sferi spekulacije.

* Kako se borite sa konkurencijom?

- Komercijalna banka će profesionalno uraditi sve da zadrži svoju lidersku poziciju. Mi konkurenciju volimo, ne bojimo je se, mada ponekad konkurencija ne voli nas. Tačno je da je banka tokom dve godine beležila pad tržišnog učešća, ali je to smanjivanje zaustavljeno tokom 2018. godine i krenuli smo u blagi rast. To samo pokazuje da će Komercijalna banka na srednji rok imati siguran rast i tržišnog učešća i svih pokazatelja, čime ćemo zadržati jednu od liderskih pozicija na tržištu Srbije.

* Kako gledate na kupoprodaju banaka koja se dešava u Srbiji?

- Kada je reč o ukrupnjavanju banaka koje se trenutno dešava, treba imati u vidu da spajanje takvih institucija često tim bankama odvlači fokus sa biznisa. To je, opet, šansa za banke poput Komercijalne, koja ima jasno strukturiranu viziju, da u takvim trenucima prigrabi određeni deo tržišta.

* Planira li Komercijalna banka neke akvizicije?

- Trenutno imamo samo strategiju organskog rasta banke.

* Imate li i vi, kao što se žale pojedine strane banke, problem da pronađete kvalitetan kadar, kada je reč o zaposlenima?

- Komercijalna banka ima tradiciju negovanja kadrova. Tu imamo komparativnu prednost u odnosu na druge. Kao domaća banka, sa kadrovima koje imamo, uz primenu svih savremenih tehnologija koje i drugi koriste, razvili smo posebne veštine da prepoznamo interes lokalnih klijenata. Jer, iako obezbeđujemo savremene usluge elektronskog i mobilnog bankarstva, svesni smo da naš klijent na lokalu uvek voli da dođe u ekspozituru. Zato ih i imamo ukupno 202 na celoj teritoriji Srbije.

* Razlikuju li se klijenti u zavisnosti od područja?

- Bez obzira na to što su želje klijenata slične u celoj zemlji, ipak imamo specifične zahteve naših korisnika u oblasti privrede u Pirotu, Vranju, Novom Sadu, na primer. Mi smo prisutni svuda. Na licu mesta imamo ljude koji su iz te sredine, i u stanju da brže i bolje prepoznaju interese klijenta i usmere ga prema banci. Tako banka ima proizvode skrojene po meri svakog klijenta u zavisnosti od regiona.

* Postoji li kartelizacija banaka?

- Ne postoji. Sa 29 banaka koliko ih je na tržištu nije moguća bilo kakva kartelizacija. U krajnjoj liniji, i NBS redovno kontroliše rad banaka i ona bi sprečila bilo kakvu kartelizaciju. Za to čak ne postoje ni tehničke mogućnosti, jer su cene trenutno na istorijskom minimumu, tako da bi bilo kakvo dodatno snižavanje kamatnih stopa na kredite značilo uništavanje supstance.

* Mogu li kamatne stope na dozvoljene minuse da budu niže, kao u regionu?

- Ako govorimo o cenama svih usluga i za stanovništvo i za privredu, u Srbiji su cene među najnižima u regionu. Realno, više od 80 odsto zemalja u regionu ima cene usluga i kredita više nego u našoj zemlji. Kod takozvanih instant kredita, kakav je i dozvoljeni minus, kamatne stope su više. Kada neki zajam ne zahteva kreditnu analizu i ostavlja mogućnost komfora da klijent u svakom trenutku može da povuče sredstva, a to, takođe, ima svoju cenu.

* Ima li, bar, prostora za pojeftinjenje dozvoljenog minusa?

- Uvek ima prostora i za rast, i za pad. Ali, moramo imati u vidu da je američki FED već izašao sa pozitivnim kamatnim stopama na dolar, a videćemo da li će i Evropska centralna banka izaći iz negativnih kamata u toku 2019. godine. U tom slučaju krediti će poskupeti i u Srbiji. Smatram da smo na nekom istorijskom nivou minimalnih cena bankarskih usluga. Bankarske marže su na istorijskom minimumu, jer u poslednjih sto godina nismo imali negativnu stopu na novac.

* Da li kroz kreditiranje privrede primećujete povećanu aktivnost preduzeća?

- Primetna je pojačana tražnja od strane privrede i bankarski sektor znatnije finansira preduzeća. Međutim, reč je o procesu. Ne može se očekivati da će za tri meseca doći do enormne tražnje. Stvaranje jakog sektora malih i srednjih preduzeća je proces koji traje minimum pet godina.

* Da li banka lakše odobrava zajmove firmama u odnosu na prethodni period?

- Ne može banka da kreira tražnju. Mi se "kalibrišemo" prema tražnji i želimo privredu što više da podržimo, pogotovo sektor malih i srednjih preduzeća. Interes Komercijalne banke je upravo da što veći deo plasmana, ali dobrih plasmana, odobri privredi, jer to u krajnjoj liniji jeste naš biznis model. Ponekad klijentima odobrimo manji deo traženog iznosa, jer smo svesni da bi višak novca bio neracionalno potrošen i ugrozio bi otplatni kapacitet klijenta. Banka na taj način ne štiti samo sebe, već i klijenta.

* Kakva je situacija sa problematičnim kreditima?

- Najveći deo problematičnih kredita Komercijalna banka je "iščistila" iz bilansa i njihov udeo, sa prilično visokog nivoa, spustila ispod deset odsto.